Нови Сад, 14. децембар 2012. године – Скупштина Војводине данас је донела је закључке поводом најављеног поступка реструктурирања ЈП "Електропривреде Србије".
Предлаже се Влади Републике Србије да представнике Владе и Скупштине АП Војводине и представнике Синдикалне организације „Електровојводина" Нови Сад, укључи у рад стручних тимова за реорганизацију ЈП „Електропривреде Србије" и раздвајање електродистрибутивне делатности.
Скупштина АП Војводине предлаже да се задржи децентрализован систем за дистрибуцију и упорављање дистрибутивним системом, и у том циљу сматра да је потребно формирати више оператера, те да предлаже Влади Републике Србије да ПД „Електровојводина" буде један од оператера за дистрибуцију електричне енергије и управљање дистрибутивним системом.
Предлаже се Влади Републике Србије да ПД „Електровојводина", као компанија од стратешког значаја за АП Војводину, задржи статус привредног друштва, у циљу обезбеђивања квалитетније и сигурније испоруке електричне енрегије купцима, као и очувања имовине грађана и привредних субјеката са територије АП Војводине чијим је средствима изграђена инфраструктура.
Предложене закључке, пред покрајинским посланицима образложила је Наташа Павићевић Бајић, покрајински секретар за енергетику и минералне сировине:
"Уважавајући обавезе преузете Споразумом о стабилизацији и придруживању између Европске заједнице и њених држава чланица са једне стране и Републике Србије са друге стране, Република Србија се Меморандумом о буџету и економској и фискалној политици определила за корпоративизацију јавних предузећа, укључујући и ЈП ЕПС.
Законом о енергетици (57/11, 80/11 – исправка и 93/12) утврђени су циљеви енергетске политике, услови за поуздану, сигурну и квалитетну испоруку енергије, услови за изградњу нових енергетских објеката, услови и начин за обављање енергетске делатности, начин организовања и функционисања тржишта, заштита купаца и други послови и питања од значаја за ову, веома битну област. Овим законом извршено је усаглашавање са другим пакетом директива ЕУ и делимично са трећим пакетом чиме је Република Србија створила предуслове за испуњавање преузетих обавеза по Уговору о оснивању Енергетске заједнице (Сл.Гласник РС 62/06). Предметним законом предвиђене су значајне промене у сектору енергетике, између осталог и правно раздвајање делатности дистрибуције електричне енергије и управљање дистрибутивним системом од осталих енергетских делатности (01.10.2012.), отварање тржишта електричне енергије (01.01.2013.) и одређивање јавног снадбевача.
У поглављу 3. предметног Закона обрађено је раздвајање оператора система и раздвајање рачуна, а кључне поставке су:
&булл; Оператор система који је део вертикално или хоризонтално интегрисаног предузећа мора бити независтан у погледу правне форме, организације и доношења одлука од осталих активности које се не односе на управљање системом
&булл; Лица овлашћена за руковођење оператором система не могу учествовати у органима руковођења вертикално или хоризонтално интегрисаног предузећа и морају имати права и ефикасна средства за доношење одлука
&булл; Оператор система самостално одлучује о средствима потребним за управљање, одржавање и развој система
&булл; Није дозвољено међусобно субвенционисање субјеката који се баве делатностима чије су цене регулисане и оних субјеката чије су цене слободне, као ни субвенционисање огранака у оквиру истог субјекта
&булл; Оператор система доноси Програм за обезбеђивање недискриминаторног понашања
&булл; Обавеза вођења засебних рачуна за сваку од енергетских делатности и збирног за остале делатности и да сачини годишњи биланс стања и биланс успеха за сваку делатност понаособ.
За сваку енергетску делатност је предвиђено издавање Лиценце. Закон је предвидео (члан 25) да у случају да енергетски субјект не испуни услове за који је добио лиценцу или да западне у тешкоће чиме би се могло угрозити редовно и сигурно снадбевање енергијом, живот и здравље људи или тешки поремећаји у привреди, Влада ће посебним актом одредити други енергетски субјект који има лиценцу за обављање ИСТЕ делатности на подручју на коме је енергетску делатност обављао енергетски субјект коме је трајно одузета лиценца.
Овај поступак је најзначајнији механизам регулације, чиме се спречава лоша приватизација, немарно управљање системом, лоше одржавање и планирање и други случајеви, и делатност се привремено поверава другом оператору система до изналажења коначног решења.
Упркос овоме Влада је на седници од 16.11.2012. године донела Закључак о прихватању Полазних основа за реорганизацију ЈП ЕПС-а, којим се предвиђа оснивање зависних привредних друштава у оквиру новог акционарског друштва и то ЈЕДНО друштво за дистрибуцију електричне енергије и управљање дистрибутивним системом, једно друштво за снадбевање којем може бити поверена делатност јавног снадбевања и једног или више друштава за обављање делатности производње електричне енергије и угља.
Постизање максимане ефикасности пословања контролног друштва ЕПС а.д обезбеђује се централизацијом тј увођењем јединственог система управљања и вођења послова у области економије и финансија, правних послова, информационо – техничке подршке и других заједничких послова, успостављањем својине на мрежама за дистрибуцију електричне енергије у складу са Законом о јавној својини (72/11) и другим механизмима.
Овакав начин реорганизације дефинитивно би водио Електровојводину ка губитку статуса привредног друштва. Ова акција би вероватно Електровојводину, у формално правном смислу, довела у статус Огранка привредног друштва чија би централа била у Београду.
По нашем мишљењу, реализација овог сценарија би довела Електровојводину у ситуацију да, на дуже стазе, не може да обезбеди квалитетно одржавање електроенергетског система (ЕЕС) због очекиваног мањег обима финансијских средстава за ове потребе. Обзиром да је енергетика као делатност веома инертна, свако одсуство потребног улагања у ЕЕС би проузроковало смањену поузданост у напајању грађана АП Војводине и привредних субјеката на њеној територији. Такође, и квалитет испоруке електричне енергије сигурно не би могао бити одржан на задовољавајућем нивоу на средњи и дужи временски рок. Треба напоменути да у процесе редовног и инвестиционог одржавања ЕЕС, Електровојводина улаже преко 15 милона &еуро; на годишњем нивоу.
Претпостављамо да би, у делу инвестиционих улагања и реализације инвестиционих програма , ситуација била још сложенија и тежа имајући у виду значај Електровојводине за АП Војводина и чињеницу да се тренутно у сарадњи са локалним самоуправама реализује више од 100 пројеката. Ови пројекти су увелико везани за изградњу енергетске инфраструктуре у целој АП Војводина са циљем стварања услова за привлачење директних страних инвестиција и самим тим већу запосленост на нивоу покрајине. Смањење инвестиционог потенцијала Електровојводине, у смислу смањења расположивих средстава за реализацију инвестиционих програма (који је тренутно на нивоу од преко 25 милиона &еуро; на годишњем нивоу) угрозило би реализацију тренутно активних пројеката и сигурно довело до значајног смањења развојних потенцијала АП Војводина. Све ово би имало негативне последице на грађане и привреду АП Војводина на средњи и дужи временски рок.
Стога сматрамо да Електровојводина мора задржати статус Привредног Друштва као компанија од стратешког значаја за АП Војводина.
Електровојводина је основана 28. јуна 1958. године, као јединствено предузеће за дистрибуцију електричне енергије на подручју Војводине. Настала је обједињавањем више малих комуналних електродистрибутивних предузећа. Име је преузела од новосадског дистрибутивног претходника.
Статус јавног предузећа, Електровојводина је добила Одлуком Скупштине САП Војводине, јануара 1990. године, а од почетка 1992. године, послује у саставу обједињене Електропривреде у Републици – Јавног предузећа ” Електропривреда Србије ”. Одлуком Управног одбора ЕПС-а број 5914/8 од 23.11.2005. године, промењена је правна форма предузећа и од 1.01.2006. године, послује као Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије "Електровојводина" д.о.о. Нови Сад.
Данас Електровојводина запошљава око 2500 радника, вредност капитала од преко 77 милијарди динара, годишњи приход од готово 50 милијарди и добит од око 500 милиона динара. Електровојводина је, према многим критеријумима,најуспешније привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије,а на територији Војводине егзистира најразвијенији електродистрибутивни систем и електродистрибутивна мрежа. Треба напоменути и чињеницу да се на територији Војводине налазе велики капацитети у смислу производње електричне енергије из обновљивих извора, а посебно треба истаћи варијетет у смислу заспупљености потенцијанлих извора енергије (биомаса, биогас, енергија ветра, соларна енергија, мале ХЕ и др.). Потенцијал у смислу развоја проиводње енергије из обновљивих извора није само битан за енергетику покрајине, већ се његовом експлоатацијом стварају предуслови за шири економски развој и подстицај у запошавању различитих стручних кадрова.
Став Владе АП Војводине и Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине, али и највећег дела стручне јавности је да је у овом тренутку најреалније конситуисање једног јавног снабдевача који би у центрима досадашњих ПД за дистрибуцију, имао огранке и задржавање садашњих 5 оператора дистрибутивног система. С обзиром да Електровојводина има највећу обавезу у наплати електричне енергије (тзв. месечну фактуру; 3-4 милијарди динара месечно), да има највише купаца електричне енергије (преко 920.000), као да је и наплата електричне енергије од купаца у самом врху ЕПС-а, сматрамо да има доста аргумената да се у случају сценарија са једним снабдевачем инсистира да његово седиште буде у Војводини. Имајући у виду да би се укупна делатност јавног снабевача постепено централизовала, да би ова идеја и у финансијском и у ширем развојвном смислу допринела привредним активностима АП Војводине.
На крају констатујемо да је у оквиру Електропривреде Србије током 2011. године конситуисано ново привредно друштво за производњу електричне енергије из обновљивих извора са седиштем у Ужицу, и да постоји основ и да седиште будућег привредног друштва за снадбевање којем се у смислу члана 140 Закона о енергетици може поверити делатност Јавног снадбевача буде на територији АП Војводине."
