Picture of the authorPicture of the author
/ Нови Сад, среда, 19.08.2009

Са 73. седнице Извршног већа АП Војводине

19082009_vece_ms

Читај ми

Читај ми
AA

Нови Сад, 19. август – На 73. седници Извршног већа АП Војводине, којом је председавао др Бојан Пајтић усвојена је информација о мерама популационе политике АП Војводине. Покрајински секретар за социјалну политику и демографију Новка Мојић образложила је да информација има за циљ да прикаже постојеће мере популационе политике које се спроводе из Програма демографског развоја Аутономне Покрајине Војводине од 2004. године. Од наведених мера породицама са децом операционализовани су следећи конкретни облици материјалних давања. Родитељски додатак за прво дете у породици у висини од 30 хиљада динара, новчана помоћ породици у којој се роде близанци са 400 хиљада динара, новчана помоћ породици у којој се роде тројке односно четворке,са 600 хиљада динара.Уведене су мере за регресирање родитељског дела трошкова боравка у предшколској установи за дете трећег, односно четвртог реда рођења,за преко 6.000 малишана. Материјална помоћ Комисијама за популациону политику општина Војводине, као и организовање едукација  младих за очување и унапређење њиховог репродуктивног здравља,у 34 војвођанске општине.
Спроведена је помоћ предшколским установама за повећање капацитета и унапређење услова за боравак деце, а организоване су и  активности за активирање локалних самоуправа у популационој политици.По мишљењу надлежних институција о установљеним мерама АП Војводине оцена је позитивна и мере се високо вреднују међу корисницима као и у стручној и широј јавности.
Чланови Извршног већа АП Војводине усвојили су информацију о пројекту  „Ка политици родног буџетирања", коју је образложио покрајински секретар за рад, запошљавање и родну равноправност Мирослав Васин.  Васин је рекао да је пројекат финансиран из међународних извора у висини од 58 хиљада евра и да је представљао пионирски покушај да се утврди утицај програма који реализују покрајински органи и организације на жене и мушкарце, као и да се увиде могућности за њихово унапређивање са становишта родне равноправности. У циљу остваривања горе наведеног задатка развијена је методологија за родну анализу при чему су коришћена најбоља европска искуства и праксе. Током рада на анализи програма, показало се да је та методологија уз одређене модификације применљива и у нашем контексту.

fixed-img