У „Студију М“ данас је одржана конференција на тему: „Језици дигиталне будућности (мањински језици у новом медијском окружењу)“, коју су организовали Медијско одељење Мисије ОЕБС-а у Србији и Центар за развој Радио телевизије Војводине.
Циљ конференције је био да се анализира позиција, производња и дистрибуција медијског садржаја на језицима националних мањина у светлу нових медијских закона, да се чују очекивања савета националних мањина и индивидуална очекивања припадника националних мањина од јавног медијског сервиса, као и да се добре идеје преточе у препоруке за будућност.
У уводном излагању присутнима су се обратили Гордана Јанковић, шефица Одељења за медије Мисије ОЕБС-а, Саша Мирковић, државни секретар у Министарству културе и информисања Републике Србије, Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање АП Војводине и Срђан Михајловић, генерални директор РТВ Војводине. О самом појму језика, његовој бројности у свету и тежњи да скоро сваки има потребу да буде језик универзума, говорила је Вида Огњеновић, књижевница и позоришна редитељка.
„Велико је задовољство отворити данашњи скуп, испред Мисије ОЕБС-а у Србији, чији циљ јесте јачање демократије и поштовање права националних мањина,“ рекла је Гордана Јанковић и додала да смо у овом новом процесу како демократизације, тако и дигитализације, укључени сви, као чиниоци у заједничком циљу – а то је проналажење нових видова комуникације.
Државни секретар Саша Мирковић, овом приликом је подсетио да је само дан после званичног пуштања у рад дигиталног сигнала у општини Вршац организована ова конференција посвећена мањинским језицима у новом медијском окружењу. „Та тема нарочито је важна, јер нас после 17. јуна, након окончања процеса приватизације медија, очекује једна другачија медијска слика,“ нагласио је Мирковић и додао да се тиме заокружује један процес нове законске платформе.
„Ближи се рок изласка државе из медија, што је део новог сета медијских закона, којем се приближавамо,“ рекао је Мирковић. „Поред тога, следи и расправа о транзицији јавних сервиса на један нови начин финансирања, где ће се посебно уважавати специфичности какву има Радио телевизија Војводине са емитовањем програма на десет језика националних мањина, што је вредно сваке хвале. Зато ова конференција јесте начин и модел не само размене искуства, сазнања, већ и начин да се кроз квалитетан разговор дође до најбољих решења и одговора на актуелна питања,“ закључио је Мирковић.
Покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић истакао је да је данас веома важно разговарати о овој теми, јер је веома актуелна у нашој медијској сфери. У свом обраћању учесницима конференције, Грујић је рекао:
“Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање сматра важним што је држава увођењем одредби о јавном интересу, јавно информисање уврстила у активности од приоритетног значаја за Републику, аутономну покрајину и локалну самоуправу, које не могу бити препуштене искључиво тржишту, што је недостајало у претходном системском закону.
Увођењем и дефинисањем јавног интереса, као и набрајањем медијских садржаја и подстицајних мера, држава је значајно унапредила однос према јавном информисању и медијима.
У складу са тим подржавамо одређивање изузетака од обавезне приватизације медија. Сматрамо да је добро што је истакнут посебан значај јавних сервиса и издавача новина којима су оснивачи савети националних мањина, као и обавезно конкурсно суфинансирање медијских садржаја значајних за остваривање јавног интереса у јавном информисању.
Међутим, сматрамо да се у будућности можемо суочити са значајним тешкоћама по питању опстанка и развоја локалних и регионалних медија, нарочито оних који имају медијске садржаје на језицима бројчано малих заједница.
Дигитализација телевизије представља значајну промену за произвођаче медијских услуга, који су до сада били и емитери програма, и то, како по питању квалитета сигнала, тако и по питању шире дистрибуције сигнала, па ће у будућности све локалне телевизије практично постати регионалне, што ће значајно повећати новчана издвајања према провајдеру дигиталног сигнала и удружењима за заштиту ауторских права.
Локални и регионални медији имају слаб прилив средстава од комерцијалних активности, а оглашавање чини значајан приход искључиво медијима са националним покривањем. У контексту неразвијеног медијског тржишта, локални регионални медији зависе од новца који потиче из буџета локалне самоуправе, који пристиже или путем јавних конкурса или директним уговарањем информисања јавности о раду органа локалне самоуправе. Досадашња пракса показује, да локална самоуправа након приватизације медија којем је била оснивач, никада не издваја исти износ средстава из буџета за конкурсно суфинансирање, као када је била оснивач медија.
Мањински медији, или мањински медијски садржаји, без обзира да ли су им оснивачи или издавачи савети националних мањина или се ради о приватној иницијативи, морају имати посебан третман да би одговорили свим захтевима који се пред њих постављају. С обзиром да већина мањинских заједница има релативно мали број припадника, они морају имати значајну финансијску подршку свих нивоа власти, јер ти медији не могу бити самоодрживи.
Медији су данас у кризи, а посебно штампани медији, због чега се све више окрећу новим медијским платформама. Посебно су у незавидној ситуацији медији који имају ограничен број читалаца, а у такве новине спадају медији којима су оснивачи савети националних мањина. Дакле, било би пожељно да се поред новина, редакције мањинских листова све више окрећу ка аудио и аудиовизуелним продукцијама и интернет издањима, како би што је могуће више били ослоњени на сопствене приходе, али првенствено да би испунили своју мисију, а то је што је могуће већи број корисника сопствених услуга.
Да би одговорили својој мисији, медији који имају садржаје на језицима мањинских заједница иако финансијски зависни од новца из буџета различитих нивоа јавне власти, морају настојати да повећају сопствене приходе, што по нама могу постићи:
– транспарентним, рационалним и економичним располагањем новца који потиче из јавних прихода,
– развојем интеркултуралних и вишејезичких садржаја, како појединачних медија, тако и неком врстом програмске сарадње више медија,
– развијањем међурегионалне сарадње и разменом продукције, првенствено са медијима из матичних држава.
У свему наведеном, медији на мањинским језицима ће имати поузданог партнера у Покрајинском секретаријату за културу и јавно информисње, пред којим стоји још неколико обавеза у будућности попут:
– финансијске подршке архивирању медијских садржаја, и
– пружању подршке медијима на језицима мањина, попут црногорске или албанске националне мањине, да развијају сопствене медије у складу са новинама које је донела нова медијска регулатива.“
Поздрављајући присутне, у име Радио – телевизије Војводине, као суорганизатора конференције, Срђан Михајловић је апострофирао да регионални јавни сервис, каква је Радио телевизија Војводине, има своје специфичности, емитовањем програма на десет језика националних мањина и као таква је део велике европске породице регионалних медија, којих у Европи има око 300. Када се говори о медијима на језицима националних мањина, говоримо о грађанским правима, акцентујући право на неговање језика, културе, обичаја и писма, чиме се чува њихов национални идентитет и он је као такав неприкосновен. Уређивачке политике националних програма нису издвојене и саме, већ су део целокупног уређивачког система покрајинског јавног сервиса и на основу истраживања испоставило се да од 70 до 80 одсто испитаника, припадника неке од националних заједница, прате програм на свом језику.
На конференцији учествују аутори медијског садржаја на језицима националних мањина, представници националних савета националних мањина, представници медијских удружења, представници администрације и невладиних организација које се баве медијским садржајима на језицима националних мањина, предавачи и студенти медијских школа и други представници стручне јавности.
