Нови Сад/Београд, 7. новембар – Председник Извршног већа АП Војводине др Бојан Пајтић данас је учествовао на Конференцији «Србија и Европска унија», Јачање европске перспективе, која се одржала 6. и 7. новембра у Сава центру у Београду.У организацији Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије и Београдског фонда за политичку изузетност одржан је дводневни семинар, чија је тема била:»Предности и изазови- управљање и демократија». У данашњем панелу учествовали су: Хедвиг Морваи-Хорват директорка Европког фонда за Балкан, Дорис Пак, посланица у Европском парламенту и председавајућа Делегације за односе са земљама Југоисточне Европе, Жан-Луј Лоран генерални директор за демократију и политичке послове Савета Европе, Слободан Хомен, државни секретар министарства правде Републике Србије, Драгутин Радосављевић државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу Републике Србије, Њ.Е. Ханс Ола Урстад, шеф мисије ОЕБС-а у Србији и Миљенко Дерета, извршни директор Грађанских иницијатива. Своје учешће у панелној дискусији имали су и Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност,као и многи други стручњаци укључени у процес приближавања Србије Европској Унији.

Повод за дводневну дискусију и конструктиван разговор је била изградња административних, државних, политичких и правних норматива, који ће нас брже довести пред европска врата, колико је у томе важна улога цивилног друштва, као и мењање свести грађанства, нарочито младих у предстојећем процесу европеизације.
Др Бојан Пајтић је у свом обраћању учесницима скупа истакао да је разговор о Србији и Европској унији јесте разговор о томе можемо ли бити бољи од самих себе. Гледано из перспективе Војводине, коју ми видимо као српску покрајину и европски регион, процес приступања Европској унији је процес у којем једнако и максимално треба да учествују сви нивои управљања у држави,централне, регионалне и локалне власти подједнако. Субјекти европске уније су пре свега њени грађани и све иницијативе цивилног друштва, потом пословне заједнице, синдикати, локалне и регионалне управе. Наша иницијатива зато иде у том правцу од локалних власти ка републичким, односно, свака општина и округ треба да чланство у Европској унији препозна као свој аутентични и апсолутни приоритет.
Председник Пајтић је објаснио да у том процесу је неопходно унапредити квалитет и капацитете органа регионалне и локалне власти. Зато Војводина дуго и интензивно ради на стварању мреже што већег броја региона који подржавају чланство Србије у Европској унији. Наша сарадња, прецизирао је др Пајтић, са тзв:РЕГЛЕГ регионима од великог је значаја за обезбеђивање такве политичке подршке. У истом је рангу и сарадња са Комитетом региона, генералним Директоратом за регионалну политику и Генералним директоратом за запошљавање, социјалну политику и једнаке могућности Европске комисије, са Одбором Европског парламента за регионални развој, али и са институцијама које не делују само у оквиру Европске уније., као што је Конгрес локалних и регионалних власти Савета Европе. На основу ове сарадње припремамо правне норме и стандарде у складу са Европском унијом. Значај интер-регионалне сарадње препознајемо, истакао је др Бојан Пајтић и кроз развијање заједничких пројеката и њихово кандидовање кроз фондове ЕУ, размену искуства и примера најбоље праксе,као и стварање мреже контаката у ЕУ у циљу унапређења модела управљања у органима регионалних и локалних власти.
Претходних недеља било је доста расправе о томе треба ли Војводина да има представнике у Бриселу, рекао је др Пајтић и објаснио да је то наше легитимно право да имамо свог представника у жижи европских дешавања, који ће се борити за интересе своје покрајине и њених грађана. У заступању тих интереса постојаће снажна координација са Мисијом Републике Србије при ЕУ, јер туђа искуства су недвосмислено показала да што је регионална канцеларија у Бриселу профилисанија, а по могућству и секторски оријентисана, њен успех је извеснији.
И као закључак у излагању председник Пајтић је рекао да војвођански Статут је јасна слика, куда иде Војводина и колико је Србија спремна за регионализацију, јер пред нама је велика одговорност и задатак, који ће захтевати рационалност, ефикасност, одговорност и преношење многих послова ближе грађанима.Дорис Пак и Жан-Луј Лоран су се сложили у мишљењу да након извештаја европске комисије, који је недавно завршен и упућен председнику Републике Србије, се може закључити да је Србија у многим областима кренула напред и регулисала бројне законе, у складу са европским, али је остало још доста области у којима треба да се понешто исправи. По њиховим ставовима јако је важно да држава има јак администартивни капацитет, који ће се сутра укључити у европски парламент и заступати интересе ове државе. Зато улагање у свест и образовање младих људи мора бити веома висок, а то значи отворити им не само врата Европе, већ им омогућити што шире образовање. Осим тога, сматрају европски челници, битно је ојачати сарадњу са невладиним организацијама и цивилним сектором, као и поштовање права мањина, који треба да буду укључени у све системе друштва, где је добар пример Војводина. Посебно је истакнуто лош рад српског правосуђа, које мора да се промени, односно, да буде изван граница корупције и политике, јер пут до Брисела води преко Међународног суда у Салцбургу, а то значи да се морају усвојити европске правне тековине, тзв.КИА правилник. У оквиру сета закона, прописа и правила, битно је да се што пре организује децентрализација власти, јер јака локална самоуправа са пуном аутономијом то означава праву демократију.