Нови Сад, 23. април – Председник Извршног већа АП Војводине др Бојан Пајтић данас је отворио Међународну конференцију под називом: „Војводина у процесима европских интеграција и међурегионалне сарадње -искуства и перспективе". Конференцију је организовао Покрајински секретаријат за међународну и регионалну сарадњу у координацији са Центром за регионализам из Новог Сада.
- – Порука о значају регионализма је значајнија када долази из цивилног сектора, а не из политичких кругова – изјавио је председник Пајтић, нагласивши да је категорија регионализације и аутономије Војводини позната још из 19. века. Зато је веома важно да се шира јавност упозна са чињеницама – да је децентрализација шанса за бољи привредни, економски, социјални, рурални и сваки други развој једног региона. Да би се уверили у то треба видети податке о развијености Војводине током година њене потпуне децентрализације и након ње – објаснио је председник Пајтић и додао да је политика Европске уније управо политика децентрализације и регионализма.- С обзиром на то да Србија још увек није кандидат за улазак у европску заједницу, не значи да се ка њеном прилиближавању нису преузеле поједине мере, у чему се Војводина посебно истиче. У покрајинској администрацији основане су институције, које нас воде ближе ка европским интеграцијама, у чему посебно место заузео ДКМТ регион, Пакт за стабилност, бројни фондови и канцеларије који имају задатак да координирају и сарађују са европским институцијама. Важност, коју Статут Војводине доноси грађанима ове Покрајине, није питање аутономије и независности, већ питање децентрализације и регионализације, којој тежи и Европа. Субјекти, које цени Европа јесу грађани, локалне самоуправе и регије. Зато је стратешки циљ републичке и покрајинске владе приближавање Европској унији, у коју можемо лакше да уђемо као регионализована и децентрализована држава- рекао је на крају председник Пајтић.
Модератор конференције директор Центра за регионализам Александар Попов је рекао да доношење Статута и расправа о Нацрту Закона о регионалном развоју су два важна питања децентрализације Србије. По његовим речима расправа о Нацрту војвођанског Статута је показала да грађани Србије нису спремни за ове теме и да само кроз искуства других земаља и њиховог процеса децентрализације може се утицати на свест грађана и о позитивним ефектима овакве поделе. Примера ради, навео је Попов, регија Венето у Италији има потпуну аутономију и своје представништво у Бриселу, а опет није држава у држави, као и многе друге регије у другим земљама, које нас окружују. У име Републичког министарства за економију и регионални развој на конференцији је о Нацрту закона о регионализму говорио државни секретар Дејан Јовановић. Према речима Јовановића Нацрт овог закона јуче је упућен члановима Владе Републике Србије на разматрање, да би се након тога нашао у процедури Републичке Скупштине. У елементима овог Закона, налази се и питање Војводине, као најразвијенијег дела Србије, којој се упућују сви комплименти. Методологија по којој су региони разврстани, објаснио је Јовановић је по броју становника, економској развијености, територијалној организацији, културном наслеђу, буџету са којим располаже и инфраструктури. На основу ових критеријума, јасно је да Војводина све то има, па самим тим и могућност за њену децентрализацију и регионализацију је јасна, истакао је Јовановић. При том је додао да је у нацрту Закона предвиђена и Национална стратегија за регионални развој, где ће Војводина имати своју, коју ће усклађивати са Националном стратегијом. Поред ових мера, предвиђено је и развијање локалних самоуправа, које су у Закону подељене према степену развијености на четири категорије, од изразито неразвијене до развијене.Учешће у раду конференције узели су и представници италијанске регије Венето, стручњаци за регионални развој и економију из Мађарске, Аустрије и Чешке. Представници Републичке Владе, као и потпредседница и покрајинска секретарка за регионалну и међународну сарадњу Ивана Дулић- Марковић и покрајинска секретарка за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу Јадранка Бељан- Балабан.
