Нови Сад, 27. април –  О реализацији пројеката изградње ветроелектрана у АП Војводини и о проблемима са којима се сусрећу локалне самоуправе, инвеститори и надлежни органи данас је разговарано на седници Савета за коришћење енергије ветра у Скупштини АП Војводине. На састанку су о томе разговарали покрајински секретар за енергетику и минералне сировине Радослав Стриковић, председник Савета за енергију ветра проф.др Владимир Катић,представници Електровојводине и Елетропривреде Србије, као и представници Покрајинског завода за заштиту природе и Дирекције за планирање и инвестиције. По речима секретара Стриковића, коришћење енерегије ветра, као и осталих алтернативних енергија је актуелна тема, не само овог секретаријата већ и других, који треба да потенцијалним инвеститорима издају грађевинске, урбанистичке и друге дозволе за рад. Већ неколико месеци уназад управо је прича о ветрогенераторима окупила велики број страних инвеститора у Војводини, који су заинтересовани за улагања, као што су рецимо фирме из Словачке, Словеније, затим за улагања у хидроелектране заинтересоване су Чешке и Италијанске компаније. Коришћење зелене енергије је иначе хит тема у Европи, која је регулисала бројна питања везана за услове, начин и цену коришћења алтеранативне енергије, док је Србија још увек на почетку свих тих регулатива. О стању и проблемима реализације пројеката изградње ветроелектрана у АП Војводини,издатим дозволама и извештају локалних самоуправа и извештајима инвеститора говорила је Нада Радовановић, као секретар Савета.  – Ако погледамо мапу Европе уочићемо велики број изграђених ветроелектрана, за разлику од мапе Војводине на којој су само назначене активности о потенцијалној изградњи и за које су потписани протоколи о сарадњи. Највећи број ветрогенератора би се на основу ових протокола о сарадњи са локалним самоуправа реализовао на потезу југоисточног Баната, иако су тенденције да се стубови подигну и у другим  војвођанским општинама, где постоји енергија ветра. Тако су рецимо, у Кули, Тителу, Иригу и Шиду постављени стубови од 100 метара са мерним јединицама, које ће приказати реално стање ове енергије у догледно време. – До сада је издато шест енергетских дозвола за ветрогенераторе, снаге 1.140,5 МW (мегавата), што је огромна снага, ако се узме у обзир чињеница да енергетска снага потребна за војвођанску електропривреду износи 1,500 МW. – Ово је доказ да је изградња ветрогенератора озбиљна инвестиција у износу од две милијарде евра, али поред тога потребно је ускладити дистрибутивни и преносни систем ове енергије до Електровојводине- објаснила је Нада Радовановић.Када су у питању проблеми са којима се инвеститори суочавају, Нада Радовановић је истакла да су они у вези са откупном ценом електричне енергије добијене из ветрогенератора, која је усклађена на нивоу од 9,5 евроценти. Велики број њих није добио употребну дозволу од стране Покрајинског завода за заштиту природе, због миграције птица, потом је недостатак и лимит снаге ветроелектрана од 450 мегавата, а ту је и проблем да инвеститори треба да имају могућност резервисаног депозита, који ће гарантовати откуп по овлашћеној цени. Са друге стране Минситарство финансија треба да гарантује обавезе ЕПС-а, док се не сакупе средства од потрошача, а опет им је ускраћена могућност продаје зелене енергије другим купцима осим ЕПС-у.