Нови Сад, 24.март – Семинар „Терапијска заједница и лечење зависника од дрога" данас је одржан у Скупштини Војводине,у орагнизацији Покрајинског савета за борбу против дрога, а у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за спорт и омладину.Испред Покрајинског савета за борбу против дрога  присутнима се обратила помоћница покрајинског секретара за спорт и омладину Тања Бањанин Пејић, која је истакла значај овог семинара, јер је од тренутка формирања савета, у који су укључени представници оних институција, који се баве болестима зависности и њиховим последицама, настао је Акциони план за младе, који има  за циљ превентиван приступ овом проблему.Др Никола Вучковић говорио је о  „Терапијским заједницама у нашој земљи", нагласивши да су оне настајале независно једна од друге у разним градовима Србије у последњих 15 година и да су формиране  као удружења грађана. Наравно, познато је да је организација њиховог рада базирана на начин како функционише комуна или заједница, у којој сваки појединац има свакодневне обавезе и распореде и где се акценат и ставља на психосоцијални моменат сваке личности посебно. На основу деценијског искуства стручњака 2009. године написана је и Национална стратегија против болести зависноти, у чијем садржају  се налази и подрзумева лечење и укључивање терапијских заједница у процес опоравка. Проблем, који је код нас настао је у њиховом дефинисању, јер су обухваћене  као социјалне категорије, што свакако није и са тим нико није задовољан. Зато је важно да се оне институционално повежу и створе заједнички систем рада, где би држава требала да направи неку врсту комисије, која би надзирала њихов рад.О искуствима у раду терапијских заједница говорио је холандски       експерт из ове области  Смитх Хата, на тему: „Значај терапијске заједнице у лечењу зависника". Говорећи о искуствима Краљевине Холандије, која се уназад читав век бори против болести зависности, Хата је нагласио да сваки човек, има у себи одређену врсту зависноти, да ли је у питању зависност од слаткиша, дувана, аутомобила…и нису као такви маргинализовани. Због тога треба на првом месту променити однос према особама зависним од наркотика, и сагледати њихове личности, од рођења до адолесценције и онда применити терапију у складу са сваким појединцем понаособ. То није лако, јер захтева време, стрпљење, рад и помоћ у сваком погледу. Када се сви ти елементи споје  долази на ред терапијска заједница, која има циљ да се тај појединац ослободи страха, зависноти, да стекне самоупоуздање и укључи се у социјалне токове друштва, односно, почне да ради, зарађује, прихвати се  свакодневних обавеза и почне на неки начин живот из почетка. Наша искуства смо вољни да пренесемо и у Србију и зато је настао  пројекат у коме смо ја и мој колега Дарко Цвејић радили заједно и зове се: „Хоусе оф Хопе Сербиа" или "Кућа наде" што у правом смислу то и јесте. Оно што је важно овде напоменути, истакао је Хата је  то што је Холандија спремна да подржи овакву једну институцију у Србији.На данашњем семинару о свом раду и искуствима говорили су и Сахим Кахримановић из удружења „Капус" из Сарајева, предстваници РЕТО  центра, Q цлуба и Веза из  Београда, Центра за лечење зависника Раскршће и из  Земље живих из Новог  Сада, као и представници  Црне реке  из Србије.