Нови Сад, 3. јул 2013. – На данашњој 19. седници, којом је председавао Иштван Пастор, Скупштина АП Војводине донела је Покрајинску скупштинску одлуку о покретању и начину спровођења поступка задуживања емитовањем дугорочних хартија од вредности.Уводно образложење поводом Предлога поднео је Зоран Радоман, члан Владе АП Војводине и покрајински секретар за финансије.„Аутономна Покрајина Војводина, Одлуком о преузимању права и обавеза оснивача над здравственим установама које на подручју АП Војводине пружају болничку, специјалистичку и високоспецијалистичку здравствену заштиту, преузела је права и обавезе оснивача над три института у Сремској Каменици: Института за плућне болести Војводине, Института за онкологију Војводине и Института за кардиоваскуларне болести Војводине. У циљу релаизације мера за обезбеђивање и испровођење здравствене заштите грађана на територији покрајине, а имајући у виду тренд кретања болести и потреба за обезбеђивањем могућности благовремене терапије, преко Фонда за капитална улагања у наредном периоду финансирани су радови на изградњи и надоградњи објекта „Каменица 2", објаснио је Зоран Радоман, члан Владе АП Војводине и покрајински секретар за финансије.

Он је подсетио да се „Каменица 2" гради уз постојећи објекат Института за плућне болести Војводине, Института за кардиоваскуларне болести Војводине и Института за онкологију Војводине у Сремској Каменици. Пројектом „Каменица 2" обухваћена је изградња: радиотерапијског центра, инсталационог канала, трафостанице, компресорске станице, објекта за медицинске гасове и реконструкција централне подстанице. Будући да је уочен стални пораст новооболелих од карцинома због чега је повећана потреба за дијагностиком, лечењем и рехабилитацијом онколошких болесника и да је у последњих 20 година забележен тренд повећања кардиоваскуларних болести код којих важну улогу има превенција, дијагностика, кардиолошко и хируршко лечење, неопходно је што пре завршити радове, који су сада реализовани у обиму од 90 одсто планираних грађевинских радова и урадити опремање неопходном медицинском опремом, рекао је Зоран Радоман.„До сада је у објекат ‘Каменица 2’ уложено близу 1,2 милијараде динара, док је процењена вредност опреме 18,3 милиона евра", казао је Радоман. „Због тога је предложена Покрајинска скупштинска одлука о покретању и начину спровођења поступка задуживањем емитовањем дугорочних хартија од вредности. Овом одлуком предвиђа се задуживање у наведеном износу од 18,3 милиона евра или приближно 2,1 милијарду динара, предвиђа се задуживање емитовањем дугорочних хартија од вредности у нематеријалном обиму. Предвиђа се да каматна стопа буде до 6 одсто са полугодишњом исплатом каматних купона и фиксним доспећем. Рок задужења који је предвиђен овом одлуком је од 10 до 15 година, а обвезницама ће се моћи трговати на секундарном тржишту. Задуживање емитовањем обвезница ће се извршити кроз једну, или више емисија. Овом одлуком се овлашћује Влада АП Војводине да утврди услове под којима ће се обвезнице емитовати, датум емисије, номинална вредност обвезница, датум доспећа купона и све друге елементе неопходне за реализацију емисије, а по критеријумима који су предложени овом одлуком. Због потребе лечења и користи коју ће имати грађани Војводине и Србије, заиста мислим да је неопходно да овакву одлуку донесемо".Са аргументима за доношење овакве одлуке да би се обезбедило остваривање квалитетнијег начина здравствене заштите грађана Војводине, оболелих од малигних болести које бележе тренд раста у покрајини, покрајинским посланицима обратила се и покрајинска секретарка за здравство, социјалну политику и здравство проф. др Весна Копитовић. Према њеним речима, Покрајина Војводина, опремањем три института у Сремској Каменици, оствариће неопходне услове за боље лечење, побољшање здравствене заштите и стандарде који се примењују у свим европским болницама.Скупштина АП Војводине донела је Покрајинску скупштинску одлуку о ребалансу буџета АП Војводине за 2013. годину.У уводном излагању поводом ребаланса буџета АП Војводине, којим се предлаже његово умањење, председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић је рекао да је ребаланс нужан због незавидне буџетске ситуације, "на коју смо приморани, за коју нисмо одговорни, а за коју сносимо последице". Објаснивши да је покрајински буџет органски везан за републички буџет, те да је "стицајем несрећних околности већ системски у њега уграђен механизам који онемогућава поштовање уставних гаранција за финансирање Покрајине", Бојан Пајтић је рекао да је, због тога, око 32 милијарде динара дефинисано као мањак у односу на оно што је слово Устава, како према целом буџету, тако и у односу на део буџета који се односи на капиталне расходе, односно на инвестиције у инфраструктури, привреди и пољопривреди."За 3,5 милијарди динара је мањи ребалансирани буџет за ову годину, због тога што су пројекције средстава која ће пристизати из пореза на добит предузећа и пореза на зараде – утолико мање. Сама та ситуација довела је и до чињенице да смо данас донели одлуку о издавању обвезница за завршетак Каменице 2, егзистенцијално важног пројекта за два милиона становника ове Покрајине, који је грађевински завршен, а без опреме. Да су поштоване уставне гаранције, да смо имали обезбеђена средства, не само да се не бисмо задуживали за Каменицу 2, него бисмо решили и питање болница у Панчеву, Кикинди, Сомбору и другим местима," рекао је Пајтић.Говорећи о развојним приоритетима у предложеном ребалансу буџета, председник Владе Војводине изјавио је да је ипак, захваљујући уштедема и смањеној јавној потрошњи – покрајинска администрација једина је редукована у земљи за више од 10 одсто – омогућено покретање неких пројеката кроз додатних око 370 милиона динара за инвестирање у пољопривреди и подршку пољопривредницима и око додатних 422 милиона динара за улагање у инфраструкуру и привреду јер је, казао је Пајтић, Фонд за капитална улагања био и остао најважнији покретач не само грађевинске индустрије, него и неких тридесетак других привредних грана које се непосредно кооперантски везују за грађевинску индустрију и живе захваљујући томе што она ради на простору Војводине.Ребалансом буџета дефинисани су и циљеви у области демографије и у области енергетике, где су потенцијали у области обновљивих извора енергије изузетно велики а нескоришћени. "То је недовољно, јер су средства која добијамо недовољна и због тога изражавамо своје супротстављање, као и незадовољство због чињенице да се ни мало није помакао поступак израде закона о финансирању Покрајине. Није одржана ни конститутивна седница радне групе за израду овог закона", рекао је војвођански премијер.Образлажући предложени ребаланс буџета за 2013. годину, покрајински секретар за финансије Зоран Радоман казао је да се овим предлогом, приходи и расходи покрајинског буџета уравнотежују на новом, нижем нивоу, те да износе 77,3 милијарде динара. У односу на актуални буџет, реч је о смањењу обима распоређених средстава у износу од 3,54 милијарде динара, односно 4,4 одсто. Наводећи основне разлоге за ребаланс буџета за 2013, Радоман је навео да је најпре реч о потреби за изменом извора финансирања, односно да се пад уступљених пореских прихода замени и надомести реално оствареним, неутрошеним и пренетим средствима из ранијих година.
"Губитак по основу уступљених прихода последица је, с једне стране стања у привреди, али и измена законске регулативе у области пореског система током ове године", рекао је покрајински секретар за финасије. "Остварење једног од важнијих извора финансирања надлежности Покрајине – прихода од пореза на добит – у првој половини године бележи негативну тенденцију у динамици наплате, са пројекцијом мањег остварења на годишњем нивоу за 2,60 милијарде динара, односно за око 30 одсто. Осим тога, процењени ефекат смањења стопе пореза на зараде за 2 одсто (са 12 на 10 одсто), у покрајинском буџету захтева прилагођавање планираног износа из овог пореског облика, и то смањењем за 600 милиона динара".
Радоман је навео да су, са усвајањем завршног рачуна буџета Војводине за 2012, створени услови да се смањење уступљених прихода замени другим извором финансирања – пренетим неутрошеним средствима из ранијих година. Према томе, закључио је Радоман, ребаланс је начин да се распоред средстава прилагоди реалним изворима из којих их је могуће финансирати и реализовати у овој буџетској години.
Други, важан разлог који је условио потребу за предложеним ребалансом, према речима покрајинског секретара за финансије, јесте даља реализација пројекта ”Каменица 2”, улагањем у набавку медицинске опреме путем задуживања, односно емитовањем дугорочних хартија од вредности. Према Радомановим речима, опремањем Института за онкологију Војводине, Института за кардиоваскуларне болести Војводине и Института за плућне болести Војводине, привела би се крају реализација овог капиталног пројекта у здравству. Тим значајним капиталним улагањем најзад би се остварио и циљ и смисао због кога је и започето – побољшање квалитета здравствене заштите, навео је Радоман, додавши да је опремање Каменице 2 од користи како за гарађане Војводине, тако и за грађане целе Србије, јер ће на располагању имати један од најмодернијих центара за лечење кардиоваскуларних, плућних и онколошких болести.
Радоман је скренуо пажњу посланика на чињеницу да је укупан износ задуживања у односу на основни буџет, повећан за само 171 милион динара, иако је ребалансом предвиђена нова намена задуживања за капитална улагања у области здравства у висини од 2,2 милијарде динара (односно 18,35 милиона евра). Наиме, у поступку преноса имовине и обавеза Развојне банке Војводине на банку преузимаоца и Развојни фонд Војводине задуживање је реализовано у износу мањем за 2,03 милијарде динара од пројектованог (пројектовано 7 милијарди динара, реализовано 4,97 милијарди динара), те је овом одлуком предложено свођење планираног износа до нивоа реализованог. Најзад, предложени ребаланс буџета прилика је да се ускладе поједини расходи који се финансирају из трансфера са предложеним ребалансом републичког буџета, те да се коригују и преструктуирају планирани расходи и издаци са новим проценама потреба корисника до краја ове буџетске године. Скупштина Војводине разматрала је и усвојила извештаје о раду више покрајинских институција у прошлој години: Фонда за капитална улагања Војводине, Фонда за развој Војводине, Фонда "Европски послови" Војводине и ЈП "Војводинашуме" и Туристичке организације Војводине.

Небојша Маленоковић, в.д. директора Фонда за капитална улагања је презентовао податке о раду Фонда и рекао да је у 2012. години Фонд за капитална улагања је финансирао 295 пројеката. и за ту намену утрошио 6,4 милијарде динара. У структури средстава којима је Фонд располагао, јесу средства АП Војводине и то 87,63%, а Програм помоћи грађевинској индустрији учествује са 12,37%. Најзаступљенији су пројекти у Јужнобачком, Северобанатском и Сремском округу. Од општина највећу заступљеност имају: Нови Сад, Кикинда, Инђија, Сремска Митровица, Сремски Карловци, Стара Пазова, Суботица, Ада, Ириг, Бачка Паланка. Били су то пројекти изградње објеката водовода и канализације, изградње и реконструкција вртића, здравствених установа и набавка опреме за њих, изградње и санације спортских и фискултурних сале у школама и спортских и дечијих игралишта, затим санације и реконструкције саобраћајница, пројекти радних зона, топлана и топловода, те домова културе, биоскопа, позоришта и студентски домови. "Иако је веома тешко издвојити најзачајније пројекте, јер свака локална заједница има своје приоритете, посебно бих издвојио, као резултат рада у току 2012. године следеће инвестиције: Специјалну болницу за реуматске болести-Јодна бања, изградњу дечијег вртића у Руми, Дечију болницу у Новом Саду, изградњу спортско-рекреативног центра Прозивка у Суботици, изградњу отворених базена у Старој Пазови, изградњу вртића у Старчеву, фабрику воде у Апатину и изградњу видиковца у Сремским Карловцима. У једној финансијски тешкој и оскудној години успели смо да завршимо радове на Српском народном позоришту на шта сам посебно поносан", рекао је Маленковић. "Ако упоредимо 2012. годину са 2008. годином, видећемо колико драстично заостајемо за просечним годинама и резултатима. Наиме, разлика у обиму средстава је 9 милијарди динара, а у броју пројеката преко 500. Дакле, у односу на 2008. годину, 2012. године смо располагали са трећином средстава. Са пуним финансијским капацитетом успели би да финансирамо свих 340 пројектних захтева. Са 9 милијарди динара могли смо да урадимо 90 дечијих вртића, 50 школа или 50 километара аутопута у пуном профилу." Покрајински посланици донели су више одлука о разрешењу и именовању лица на одређене функције. Донете су одлуке: о избору заменице члана Покрајинске изборне комисије, о именовању председника Скупштине "Дневник" Холдинг, А.Д. за новинско издавачку делатност у реструктуирању, о именовању председника и чланова Надзорног одбора Фонда за капитална улагања, о именовању председника и чланова Управног и Надзорног одбора Педагошког завода Војводине, о именовању председника и чланова Савета Дирекције за робне резерве Војводине, о именовању председника и чланова Надзорног одбора Гаранцијског фонда Војводине, о именовању председника и чланова Надзорног одбора Туристичке организације Војводине.