Нови Сад, 20. јун 2012. године – И овогодишњи 20. јун – Међународни дан избеглица – Србија дочекује у групи пет земаља у свету у којим је Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) прогласио тзв. ситуацију продужене избегличке кризе. Мада је од ескалације ратних сукоба и распада бивше Југославије прошло више од 20 година, у Србији и даље живи 70.000 људи с избегличким статусом, као и 210.000 интерно расељених лица с Косова и Метохије. Половина од укупног броја избеглица, како оних који и даље имају избеглички статус тако и оних који су у међувремену стекли држављанство Србије, смештено је у Војводини.Избеглички талас који се слио на простор Војводине значајно је утицао и на демографски раст становништва јер, по попису из 2002. године, избеглице чине чак 9,2% укупне војвођанске популације. Рекордери по броју избеглица, у односу на укупан број становника, јесу општине Шид и Инђија, у којим избеглице у укупној популацији учествују са 23,43, односно 21,05 одсто. У укупном становништву централне Србије учешће избеглица је знатно мање и износи 3,5%. Продужена избегличка криза захтева и продужено ангажовање друштвене заједнице у решавању проблема које избеглице не могу саме решити. Економска криза и рецесија која траје већ четири године додатно је отежала положај најрањивијих група у нашем друштву, те значајно умањила могућности наше земље и међународне заједнице да окончају избегличку кризу у Србији. Питања стамбеног збрињавања, материјалне егзистенције и приступа правима избеглица јесу питања која су остала отворена премда је од завршетка ратова изазваних распадом бивше Југославије прошло 17 година, а од првог избегличког таласа и више од две деценије. Према подацима Комесаријата за избеглице, УНХЦР-а и другим изворима, у овом тренутку близу 76.000 избеглица животари у тзв. стању социјалне потребе, што чини 23,3 одсто од укупног броја свих избеглица које су дошле у Србију, док најмање 33.000 избегличких породица немају ни теоретску шансу да саме реше своје стамбено питање. Стопа сиромаштва међу избеглицама, дакле, готово је двоструко већа од стопе у укупној популацији, а ако се томе придода и податак из недавног истраживања које је спровео УНХЦР, према којем близу 32.000 породица расељених с Косова, с 90.000 чланова, живи у беди, још видљивије постају стварне димензије избегличког питања у Србији. Међународна заједница је своју спремност да помогне у решавању стамбених проблема показала подршком Регионалном пројекту решавања стамбених потреба избеглица, у оквиру којег би кров над главом требало да добије укупно 27.000 породица са 74.000 чланова, у четири некадашње југословенске републике, а сада самосталне државе – Србији, Хрватској, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Укупна вредност пројекта је 583,7 милиона евра, а на конференцији одржаној у Сарајеву 24. априла донатори су обезбедили 260 милиона, што је довољно за почетак реализације пројекта који ће у Србији трајати наредних пет година. Комесаријат за избеглице у сарадњи с локалним самоуправама у овом тренутку прикупља податке о стамбеним потребама избегличких породица, а почетак реализације конкретних програма може се очекивати најесен. За поменути програм на подручју Србије требало би да буде обезбеђено 335,2 милиона евра, што ће, како се процењује, бити довољно за стамбено збрињавање близу 17.000 избегличких породица у Србији, или 45.000 људи. Према плану, у оквиру програма биће изграђено 10.000 стамбених јединица, откупљено 2.000 сеоских домаћинстава те набављено 1.200 монтажних кућа. Такође, 3.580 породица требало би да добије помоћ у грађевинском материјалу за започету изградњу породичних кућа. Такође, Влада Војводине и њен „Фонд за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима" реализоваће у наредном периоду низ других програма помоћи избегличкој популацији у покрајини, а све са циљем да се том делу становништва омогући што бржа интеграција у овдашњу друштвену заједницу, те да се пружи подршка оним који желе да се врате у завичај. Кроз програме Фонда досад је стамбено збринуто 800 избегличких и расељеничких породица у Војводини, а у току је реализација програма откупа кућа и додела грађевинског материјала у укупно 22 општине у покрајини за 2012. годину, те програм помоћи повратничким пољопривредним задругама у Хрватској. Обезбеђена су и средства за суфинансирање програма економског оснаживања избеглица и расељених лица, који се реализују уз подршку Европске уније. Затварање преосталих колективних центара за смештај избеглица на подручју Војводине представља још један од приоритета покрајинске владе, а том циљу ћемо се сасвим приближити до краја године, до када се очекује затварање претпоследњег, од два преостала, таква прихватилишта у покрајини. Сви побројани, као и они бројни непоменути програми, реализују се с пуном свешћу о потреби да читаво друштво покаже и стрпљење и одлучност у подршци онима који су током последње деценије прошлог века били принуђени да напусте своје домове. Истовремено, Међународни дан избеглица је још једна прилика да се све земље-сукцесори СФРЈ подсете на њихове обавезе из Анекса Г „Споразума о сукцесији", којим су се обавезале да ће заштити приватну својину и стечена права грађана. Несметан приступ правима је неопходан услов за затварање избегличког поглавља наше новије историје.