Обраћање председника Скупштина АП Војводине Иштвана Пастора на конференцији за новинаре:Нови Сад, 11. април 2013. – И данас постављам себи питање да ли је била добра одлука коју сам донео да се одложи седница Скупштине АП Војводине која је била заказана за 10. април ове године. Морам да кажем да сам ту одлуку о одлагању донео ја лично, без обзира на то што се у протеклих неколико дана појавило више нагађања и коментара како је та одлука донета на нечију молбу, на нечији притисак, на нечију наредбу. Ту одлуку сам донео лично ја у консултацији са онима са којима сам мислио да је потребно обавити консултације. Ово питање да ли је одлука била добра није само реторичко питање, него мислим да је суштинско питање и ако га постављам као суштинско питање морам да кажем да су задњих 36 сати нажалост  јасна потврда да је та одлука била исправна. Иначе, морам да кажем да од момента доношења те одлуке нисам седео скрштених руку, него сам за 9. април заказао седницу Колегијума где смо разјаснили насталу ситуацију око разлога отказивања Скупштине и договорили сазивање Одбора за уставно-правна питања на којој треба расправити текст Декларације. На том Колегијуму сам као председник Одбора за уставно-правна питања најавио да да желим комплетирати Одбор. Наиме, он се састоји од посланика и од четири истакнута научника који се баве уставно-правним питањима. То значи да желим комплетирати Одбор са та четири човека ван скупштинског састава и желим на будућим седницама Одбора отворити сва она питања која су данас актуелна, а која су везана за уставно-правни положај Војводине. Морам да кажем да је 9. априла на седници Колегијума, око свега овога што сам сада говорио настао потпуни консензус. Створен је потпуни консензус. Био сам убеђен да смо смирили тензије и са свим посланичким групама заједнички вратили ствар у нормалан колосек, у оквире демоктратске парламентарне расправе у оквирима институције. Доживео сам то као олакшање и као потврду да сви мислимо да је то једини пут за тражење решења на отворена питања. С правом се поставља питање, и ја постављам то питање, можда и ви, да ја можда нисам превише наиван? Мислим да нисам. Јер ако смо крајем прошле године у више наврата у републичкој скупштини у оквирима институција система могли разговарати, зашто не бисмо могли ту, у сопственој кући. Вера у то да је то могуће у сопственој кући није за мене прихватљива као израз наивности, него нешто што је најнормалније. Али очито и поред пуног консензуса на колегијуму, у задњих 36 сати ствари су се отргле на неки начин контроли и узеле другачији ток. Ток за који морам да кажем да мене лично, доста често, застрашује. Ток у коме, плашим се, сви само могу губити. Ток у коме тешко да ће неко добити, а постоји велика опасност да сви губимо. Поставља се питање како смо дошли у ову ситуацију? Имам утисак да су неки склони и сада заменити тезе. Изненађују ме неке изјаве. Наиме, почело се у задњих 36 сати говорити о свему и свачему. Зато се мора поново поставити питање како смо доспели у ову ситуацију, јер мислим да је то једно кључно питање. Доспели смо у ову ситуацију зато што је неко, на препад, изненада, недовољно промишљено пласирао према скупштини докуменат, Декларацију, која је у доста  елемената крајње проблематична. Желим сада да кажем да желим да ставим на страну неке тврдње које говоре о томе да се идеја аутономије у овом документу злоупотребљава у корист и као штит у личној и страначкој одбрани. Можда је тако, а можда и није. Не знам. Али оно што је сигурно, документ носи у себи читав низ питања која су произвела лавину спорења и сукобљавања.И то сукобљавања изнад уобичајеног у политици. Наиме у политици је уобичајено да постоје разлике у схватањима, али најчешће се та схватања могу приближити. Овде се у доста елемената ради о разликама које је на први проглед очито да су крајње проблематичне. Пре свега мислим да је крајње проблематична сама концепција документа. Мешање начелних и веома приземних питања као што су уставно-правни принципи и питање управних одбора неких предузећа. Те две ствари су се нашле у истом том документу који је по опису појма свечани документ, свечана изјава. А шта тек да кажем на навод, да су проблеми почели крајем 2012. године као што стоји у том документу? А шта је онда било од 2008. године? Зашто онда ни дан данас немамо закон  о финансирању? Зашто смо од 2008. године били понижавани ускраћивањем буџетских средстава? Зашто смо тако прошли са законом о јавној својини? Зар то није све било пре 2012. године? Зашто девет година нисмо ни са једним предлогом закона ушли у расправу у републичком парламенту? Накарадност текста нажалост је довело до тога да је ово веома осетљиво, а веома значајно питање, постало предмет борбе за власт, изгледа да постаје предмет и повод уличног политизирања. Уставна категорија као повод и тема уличног политизирања. Зар није смешно? Зар је могуће да нам се то дешава 2013. године? Зар је могуће, да макар колико Декларација проблематична била, оно буде коришћена за поновно тражење и проналажење националних непријатеља, да се лепе плакати са последицама стварања атмосфере линча, да се та атмосфера линча појачава кроз друштвене мреже и новинске наслове?  Зар је то могуће? Зар је могуће да се опет говори о усташама, о сепаратизму и отцепљењу? Није ваљда да ће убудуће увек тако бити, кад се буде указивало на нерешена питања, везана за Војводину. Зар је могуће да нам се то дешава када се као друштво ломимо доносећи одлуке које дугорочно опредељују судбину земље и судбину свих нас. Па макар звучало патетично, и судбину наше деце и унука. Морам да се вратим на прву реченицу, коју сам овде данас изговорио: одлука о одлагању седнице Скупштине је била једино исправна одлука. И заједничка одлука на Колегијуму да ћемо до детаља расправити текст Декларације, смирити тензије, тражећи решења и излаз у намери стварања што је могуће ширег консензуса. Једина исправна одлука коју смо могли донети. Можда се нећемо сложити, али таква расправа ће бар отклонити опасност да гледамо један другог преко нишана. И то је сигурно огроман корак и потпуно друга ситуација. И данас мислим да је и одлука о одлагању и договор са Колегијума нешто што је једино исправан пут у тражењу решења. Ако је тражење и проналажење излаза из насталог проблема права намера. Мени је то права намера у сваком смислу. Због свега тога желим да дефинишем и јасно искажем неколико молби или апела. Пре свега, апелујем и молим да покрајинска Влада одустане од тога да се овај докуменат нађе на дневном реду прве седнице Скупштине као проширење. Једино на тај начин можемо створити услове за расправу, за компромис, побољшање документа. Једино на тај начин можемо трагати за компромисима, једино тако можемо да се разјаснимо, да разградимо зидове неповерења. Такође апелујем и молим да се вратимо договору са колегијума, да се решења не траже кроз улично политизирање, јер знамо да су последице свенародних митинга ужасно болне и по свом трајању дуготрајне. Из тог разлога мислим, убеђен сам и апелујем, да се вратимо у институције система и ту да тражимо начин међусобног разумевања, компромис и излаз из ове ситуације.