Нови Сад, 6. јуни 2013. године – Као институција која учествује у раду Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ-а), Покрајински омбудсман је током протеклих месец дана обишао осам установа социјалне заштите у приватном власништву на територији АП Војводине које се баве смештајем и пружањем услуга старијим особама.
У АП Војводини постоји 21 регистрован приватни дом за збрињавање старијих особа, а Законом о социјалној заштити предвиђено је да у Републици Србији домове за смештај старијих могу основати и физичка и правна лица. Обиласци установа социјалне заштите тзв. затвореног типа део су редовних активности НПМ-а, овлашћеног да, између осталог, надзире рад и приватних установа социјалне заштите, као што су домови за одрасле и старије. Циљ ових посета је стицање увида у могућности остваривања, заштите и унапређења људских права особа које бораве у њима, а самим тим и квалитета рада и услуга ових установа.Особе старије од 60 година данас представљају готово петину светског становништва. Упркос порасту друштвеног стандарда и напретку медицине на глобалном нивоу, старије особе представљају и специфичну рањиву друштвену групу и као такве представљају могуће жртве нехуманог и нечовечног поступања, па и насиља. Тренд старења становништва у Републици Србији и АП Војводини, као њеном делу у ком живи највише старијих особа, неминовно захтева већу ангажованост државе како би се овој популацији омогућило уживање њихових права на достојанствен начин.Злостављање старијих особа одређује се као спровођење појединачне или поновљене активности, односно уздржавање од њеног спровођења или њено ускраћивање када је она старијој особи потребна, а што код те особе изазива телесну или душевну бол или узнемирење. У том контексту важно је истаћи да се међуљудски однос између пружалаца услуге и старијих особа као корисника заснива на међусобном поверењу. Злоупотреба тог поверења на штету старијих особа учињена намермо или као последица занемаривања – која се у драстичним случајевима манифестује као физичко, психичко, сексуално или финансијско насиље – представља посебно нечовечан вид кршења њихових права.Током посета поменутим установама обилазе се све њихове просторије, двориште и припадајући објекти, а разговори о условима живота и рада у њима обављају се са руководством, особљем, корисницима и корисницама услуга. Теме о којима се разговара су питање постављања привременог старатеља приликом смештаја, цена смештаја и положај приватних у односу на државне установе истог типа у контексту могућности добијања средстава за смештај из државног буџета. Питање старатељства нарочито је значајно због тога што старије особе услед болести често нису у могућности да изразе своју вољу, те стога о начину подмирења њихових потреба, односно о њиховим правима и начину њиховог остваривања одлучује неко други. То је уједно и један од кључних разлога због којих је над овим установама потребно спроводити редовни надзор. Покрајински омбудсман је током посета посебно указао на то да је неправилно потписивање уговора о смештају лица са члановима породице корисника, који нису постављени за старатеља. Лицима лишеним пословне способности поставља се старатељ, а у случају дементних корисника, који не могу да сагледају значај добровољног смештаја у дом за старија лица, али нису лишени пословне способности, потребно је одређивање привременог старатеља од стране надлежног центра за социјални рад ради доношења одлуке о смештају. Дом може да се обрати надлежном центру за социјални рад са захтевом за одређивање привременог старатеља у таквим случајвима.Могућности подмирења потреба и остваривања права корисника и корисница која су у непосредној вези са њиховим здравственим стањем, попут накнадне деменције, потребе за установљавањем посебних домова за старије особе са когнитивним сметњама и могућности ангажовања специјализованог особља, представљају посебно важну тему будући да квалитет међуљудских односа у животу старијих особа, нарочито са људима којима су свакодневно окружени и од којих су непосредно зависни, представља значајан показатељ могућности задовољења њихових потреба и остваривања права. Већина приватних установа за смештај старијих особа које је институција Покрајинског омбудсмана обишла поштује прописане стандарде квалитета услуга. Неправилности у појединим установама односе се на то да оне немају упосленог социјалног радника упркос томе што је то њихова обавеза. Иако су приватне установе које пружају услуге старијим особама по својој природи установе социјалне заштите, према претежној делатности подсећају на здравствене установе будући да се углавном баве палијативним збрињавањем.Упркос томе што чланови и чланице НПМ-а имају овлашћење да врше ненајављени надзор како над државним, тако и над приватним социјалним установама, заменику покрајинског омбудсмана Стевану Арамбашићу и његовим сарадницама није дозвољен приступ у приватни дом за старе у Бачком Петровом Селу. Запослени у поменутом дому су прво одбили да приме чланове и чланице НПМ-а, а потом су им рекли да дођу за сат времена, што свакако, између осталог, указује и на то да руководство и запослени у оваквим установама нису у довољној мери упознати са својим законским обавезама, односно постојећим надзорним механизмима и њиховим овлашћењима. Покрајински омбудсман је о томе обавестио надлежни центар за социјални рад и инспекцијске службе.НПМ је нови механизам у Републици Србији установљен 2011. године допуном Закона о ратификацији Опционог протокола уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака, иако је сам Закон којим се отвара могућност за успостављање овог механизма усвојен још 2006. године. Као релативно нова врста надзорног тела, НПМ постоји у приближно 70 земаља у свету у којима су убрзо након што је он почео да функционише примећени и позитивни помаци у области унапређења услова живота и могућности остваривања људских права особа које бораве у институцијама, односно установама затвореног типа. НПМ у Републици Србији до сада је обавио преко 60 посета затворима, полицијским станицама, психијатријским болиницама и домовима за старе у оквиру државног система социјалне заштите. Циљ ових посета био је и да се поменуте институције и установе упознају са НПМ-ом и оне су биле најављивање, а од пролећа ове године посете ће се обављати ненајављено.