Нови Сад, 26. април 2013. – Поводом завршетка грејне сезоне 2012/2013. године, одржан је састанак, на коме се поред домаћина, покрајинског секретара за енергетику и минералне сировине, Наташе Павићевић Бајић, са сарадницима, присуствовали предсатвници Министарства за енергетику, развој и заштиту животне средине Републике Србије, на челу са државним секретаром у Министарству, Дејаном Новаковићем, са сарадницима. Састанку су присуствовали и директори топлана и предузећа за дистрибуцију природног гаса са територије АП Војводине, ПД "Електровојводина" д.о.о., ПД "Панонске ТЕ-ТО" д.о.о., НИС АД, Подземно складиште Банатски Двор и Агенција за енергетику града Новог Сада.
Циљ састанка био је сублимирање резултата, али и сагледавање финансијских и техничких проблема, које сви енергетски субјекти, а на првом месту топлане, имају у реализацији испоруке топлотне енергије.
Топлане и дистрибуција гаса представљају један од најзначајнијих енергетских фактора у Војводини када је реч о грејању, нагласила је Наташа Павићевић Бајић и подсетила да у АП Војводини даљински систем грејања постоји у двадесет и једном насељу, чиме је омогућено загревање више од 148.000 корисника. Даљински систем грејања се налази у 21 насељу.
На територији Војводине, дистрибутивни систем природног гаса веома је развијен. Постоје двадесет и три дистрибутера природног гаса, рачунајући и ЈП „Србијагас" као највећег дистрибутера, који снабдева око 210.000 домаћинстава.
У области топлотне енергије Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине, редовно прати стање у вези са комуналном и индустријском енергетиком, топлификацијом. Израђују се и спроводе програми за повећање енергетске ефикасности и штедње свих видова енергије, као и програми за увођење обновљивих извора енергије у даљинском систему грејања. Веома је битна сарадња која се успоставља са Министарством за енергетику, развој и заштиту животне средине Републике Србије, јединицама локалне самоуправе, предузећима и осталим субјектима, при вршењу послова из делокруга рада.
Наташа Павићевић Бајић је рекла да су буџетом планирана средства, која ће бити усмерена ка изради студије, предстудије и главног генералног пројекта за реализацију пројекта да топлане са фосилних горива пређу на коришћење обновљивих извора енергије. На првом месту, реч је о геотермалној енергији и биомаси, у локалним самоуправа где је такво решење могуће. С обзиром на то да локалне самоуправе имају законску обавезу да ураде планове развоја, требало би да се дође до идејног решења за увођење обновљивих извора енергије, као и одређивања врсте енергента у замену за фосилна горива.
Такође, у оквиру локалних планова развоја енергетике, техничком документацијом биће потпомогнута одабрана решења за даљинско снабдевање топлотном енергијом. Наташа Павићевић Бајић је истакла да ће до краја године бити израђен документ, који ће подржати и Светска организација за биомасу, чиме ће бити добијена конкретна техничка решења о начину техничке изводљивости и економске исплативости свих пројеката. Очекује се да ће се већ током наредне године почети са реализацијом тих пројеката, и даће се у већем броју топлана користити обновљиви извори енергије, чије ће ефекте најпре осетити крајњи корисници топлотне енрегије, јер се очекује да ће топлотна енергија бити значајно јефтинија, чиме ће бити испоштоване и обавезе према Европској унији.
Државни секретар у Министарству енергетике, Дејан Новаковић говорио је о новим подзаконским актима, који се доносе у складу са Законом о ефикасном коришћењу енергије. Овај Закон ступио је на снагу 15. марта ове године. Применом новог Закона, очекује се уштеда од преко 300 милиона евра на републичком нивоу. Најзначајније у новом Закону је увођење буџетског Фонда за енергетску ефикасност, када ће применом тог фонда, када ступи на снагу 1. јануара 2015. године. Овим Фондом ће бити омогућено грађанима, да уколико примене све што је Законом предвиђено, као и субвенционисањем трошкова, уштеде и до 40 одсто у потрошњи енергије. Постојањем буџетског фонда биће познато коликом се количином средства располаже и тај новац ће на годишњем нивоу бити уложен искључиво у енергетску ефикасност. Подзаконским актом биће регулисано ко има право и на који начин да користи та средства. Идеја је да из тог фонда буде финансирано узимање кредита, где ће се држава појавити као гарант, а грађанима ће из тог фонда бити исплаћиване субвенције. Такође, сада се ради и на изради акционог плана за Републику Србију, где ће се унети мере, које ће бити примењене у Закону о ефикасном коришћењу енергије. Након тога ће бити израђен подзаконски акт који одређује начин буџетског фонда и употребу средстава. Иначе, до 1. јануара 2015. године биће донесено и усвојено 29 подзаконских аката из области енергетске ефикасности.
Иако је велики део Војводине покривен топловодним и гасоводним мрежама, још увек велики део становништва користи електричну енергију за загревање објеката.
На основу извештаја са терена, потрошачи природног гаса и топлотне енергије били су редовно снабдевани, те није било значајнијих прекида у снабдевању електричном енергијом.