Марибор/Нови Сад, 30. мај 2013.– Потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић говорио је данас на Конференцији „Србија на путу ка ЕУ:Култура, туризам и енергетика као покретачи локалног одрживог развоја", која се се од 29.маја до 1.јуна одржава у Марибору (Република Словенија).
Ресорни секретар Славиша Грујић говорећи о „Креативној индустрији, месту и улози у савременој економији" у оквиру другог дела конференције, у којој је реч о предузетништву у култури или како култура покреће локални развој.је између осталог рекао:„Ми живимо у времену које подразумева креативност и чињеница је да будућност у домену културне политике лежи управо у развоју креативних економија. Када кажемо културна економија или културна индустрија не може се рећи да постоји једноставна дефиниција тога на шта се мисли.Овај правац или појам се тек развија у Србији.Закон о култури није дефинисао правац развоја културних индустрија и за очекивати је да се неким будућим изменама Закона овом културном правцу да јаснији концепт. Не залазећи у будућност када ће се и на који начин Закон о култури или Стратегија културног развоја Србије позабавити овом облашћу намеће се неколико закључака , а то је да ако прихватамо културу као битан замајац развоја,онда и културне аспекте морамо третирати као једнако важне колико и економске.Затим да је одржавање културне разноликости предуслов одрживог развоја у садашњости и будућности, као и да култура не сме да познаје границе , а сарадња мора да умешно балансира подстичући како мултикултуралност тако и интеркултуралност.Враћајући се на основну тему чија је кључна реч креативност враћамо се и на дело које ствара човек – уметник. Уметничка креативност није стриктно везана само за уметност као такву већ налази своје упориште и у економији. Кад кажемо креативна Европа све више се замишља симбиоза уметности и економије . Улагањем у културу и креативност постиче се економија, социјална кохезија, запосленост. Најбољи пример овог приступа свакако је Музеј Гугејнхајм у Билбаоу. Опасност у широком схватању ових дефиниција стоји у чињеници да комерцијализација може да се третира као једини правац у коме креативност може да опстане.Кад боље погледамо садашњу ситуацију схватамо да је ова опасност сасвим реална и да нам креативност све висе диктира све присутнија таблоидизација стварности и наметнуту реалитy схоw у коме зивимо. Стога је веома битно озбиљно приступити овој теми и дати му недвосмислене,јасне и одрживе оквире. Говорећи из перспективе Војводине видимо да постоје све предиспозиције да се на овим просторима створи одлична база за развој индивидуалне и колективне креативности. Упориште у овоме треба тражити у јединствености Војводине са специфичностима које представљају насу регију као особит простор у Европи. Војводина је изразито мултикултурална, мултинационална, мултилингвална и мултирелигијска средина, са веома колоритном историјом. Она је идеално место да се кроз највеће вредности за које се залажемо као сто су толеранција, духовност, креативност, различитост, успостави интеркултурална сарадња различитих култура југоисточне Европе или Балкана.Војводина, није само заокрузен територијални простор вец је и део подунавског региона чиме се у културно историјском смислу мултикултуралност ових простора још више шири. Нажалост, када говоримо о Војводини данас морамо имати у виду да је протекли период економске стагнације, изолованости и ратних дешавања оставио велике последице и на развој културе на овим просторима. Чињеница је да је Србија земља у развоју и да развој културе прати и теску економску ситуацију.То се огледа и на раду Секретаријата за кутуру АП Војводине. Када се погледа структура конкурса које спроводи Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање може се констатовати да постоји права поплава захтева за финансирање пројеката од којих многи имају мало или никако креативно упориште. Упоредо са оваквом ситуацијом у Војводини постоји константан одлив креативног потенцијала, култура шунда полако преузима примат на свим пољима. Очигледно је да је један од праваца да се кроз образовање али и кроз медије покрене читав низ активности како би се ова креативна пустиња у свом напредовању негде и зауставила. Војводина има своје могућности у том смислу и без обзира на све горе рецено ја сам оптимиста.Све ово говори у прилог томе да у Војводини постоји права шума проблема везаних за само битисање културе , али истовремено постоји ипак какав такав стваралачки потенцијал који се добром стратегијом може правилно каналисати. Ако посматрамо пресек неких културних догађања у Војводини издвајају се у првом реду фестивали као један од најчешћих облика културне делатностиУ том смислу карактеристика свих фестивала јесте да се на једном месту кроз одредјену креативну форму ангажује један број уметника креативаца и да се оствари мањи или већи профит за ауторе . Међутим чини се да су фестивали такође крајње недефинисаног статуса и да заправо врло често не користе све оно што би у оквиру те средине донело стварни и културални добитак,са изузетком пар најзначајнијих.Врло ретко се дешава да постоји јасно дефинисан приступ томе ста је стварна добит а са друге стране овакве манифестације зарад краткорочног задовољства финансијски исцрпљују буџетска средства за културу у локалним заједницама.Фестивали морају да имају своју ширу идеју, сто знаци да период између две манифестације не буде простор испуњен празнином већ да културна догађања на том пољу имају свој годисњи континуитет . Успостављањем стандрда и критеријума у овој створила би се одлична основа за третман свих догађања овог типа. Посебна прича у овом контексту су филмски и позоришни фестивали имајући у виду да овакве манифестације у затвореном имају знатно мању публику и знатно мање прихода у односу на уложено.Јасно је да позоришни и филмски фестивали морају бити предмет детаљне анализе како стварних потреба за оволиким бројем фестивала тако и амбициозних оцекивања организатора.Насупрот оваквом виду креативног ангажмана неке друге области и креативности се нису довољно развиле као на пример оријентација за оснивање приватних музеја и томе слично. Претпоставка је да власници оваквих институција не виде ни профит ни одрживост оваквом ангажману.У Војводини постоји тек неколико приватних музеја као што су Музеј хлеба у Пећинцима, Музеј трактора у Новом Милошеву , Музеј Котарка такодје у Новом Милосеву ….И када постоји реална могуцност за оснивање неког приватног музеја увек се испреце гомиле проблема .Шта чинити ?Један од најважнијих потеза који морају бити учињени у најбржем року јесте израда Акционог плана развоја креативне економијеу Војводини. Како ја то видим то ће бити могуће уз редефинисање рада Завода за културу Војводине који би у будућности као Културни центар Војводине требало да постане место за развој креативне економије на територији Покрајине, самим тим би и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање могао да се редефинише постепено и створи одрживи начин свог деловања. Покрајински секретаријат се снажно залаже за мултикултуралну али и интеркултуралну размену, за децентрализацију и подстицање сарадње са свим заинтересованим институцијама у земљи и иностранству. Идеја је много и постоји спремност да се постепено промени цео фокус и да се на новим принципима приступи редефинисању приступа култури на овим просторима.Зелимо сарадњу без предрасуда , граница, да се изадје из својих сигурних куца и отвори цела лепеза добрих вибрација. Да буде сасвим нормално да Београдски фестивал игре планира своје активности сиром Војводине, да СНП има константну сарадњу са београдским позориштима, са Позористима из Хрватске,Мађарске,Румуније… да се подстакну мале средине као сто је на пример Врдник на Фруској гори да свој прогрес без страха тразе у култури. Ово место мозе бити пример где се захуктали здравствени туризам , подстице кроз улагања у спорт и културу. Улагање у обнову јединствене рударске колоније као дела индустријског наследја, претварање рудника и околине у галеријски простор, рестаурација Врдничке Куле изнад места, манастир Раваница, куће песникиње Милице Стојадиновиц- „Врдничке виле"…. напор је који це кроз туризам и здравство дати свој резултат.Бројни су и други примери где постоји могућност да се помогне у развоју креативне економије као што су подрска удружењу сламарки из Таванкута , осликавању мурала по Сремској Митровици или подстицај уметницима из Сомбора који желе да створе музеј у коме би израђивали бездански дамаст на разбојима из 19. Века, који био истовремено били и део музејске поставке.У овом тренутку постоји значајна покрајинска подршка у многим срединама,као нпр:Бачу. Сомбору,Онђији,Сремским Карловцима и Вршцу…али све почиње од одрживог Акционог плана и институције која би то на прави начин подржавала и усмеравала.На крају не треба заборавити да се у основи свега постојећег налази човек, појединац креативне енергије који својим деловањем може да подстакне економски развој свог окружења али и да истовремено живот учини лепшим! На институцијама и привредним субјектима је да ту енергију препознају и преточе у креативни производ а на нама да свему дама подстицај. Јер формла коју треба да следимо је: КРЕАТИВНОСТ + КВАЛИТЕТАН ПРОИЗВОД = КРЕАТИВНА ЕКОНОМИЈА која доноси економски просперитет, тачније култура постаје покретач локалног економског развоја. А сваком секретаријату и министарству за културу управо је то циљ: да се култура посматра као инвестиција не као трошак."У току конференције поред потпредседника Владе АПВ, у овом делу презентације говорио је и Сиегфриед Нагл, градоначелник Граца са освртом на Грац, као културној престоници Европе 2003.године, а десет година после. Сузана Жилић Фишер из општине Марибор причала је о искуствима овог града културе и култури као индустрији, док је председник Скупштине града Новог Сада Синиша Севић причао о „Новом Саду и политици подршке културним индустријама".У уводном делу Међународне конференције обратили су се предстваници Владе Словеније, који су говорили о изазовима на путу ка Европској унији. Између осталих обратио се др Урош Грилц,министар културе Републике Словеније,који је излагао на тему: "Улагања у културу – Словеначки модел".О улози државе у промоцији и искоришћењу културних и туристичких потенцијала Словеније и Србије – перспективама развоја Дунавског региона, говорио је Марко Дрофеник,генерални директор Директората за регионални развој и европску територијалну сарадњу. Представници СИЕПЕ, као и предстваници Канцеларије за европске интеграције Републике Србије.Осим њих обратили су се и представници амбасаде Аустралије у Београду, који су на основу вишегодишњих искустава причали о „Увозу економије културе".Александар Грунауер,вођа пројекта „Општински економски развој у источној Србији" у Немачкој организацији за међународну сарадњу ГИЗ. Испред Сталне конференције градова и општине Србије обратио се генерални секретар Ђорђе Станичић, док је Милена Куловец, саветодавна служба при словеначком Министарству пољопривреде говорлла о примерима добре праксе, удруживању,промоцији и улагању државе у туризам,који пормовише културни потенцијал Словеније.„Култура и туризам као покретачи локалног економског развоја у дунавској регији" била је тема за рад у групама, док се о „Управљању енергетском ефикасношћу и обновљивим изворима енергије" дискутовало у завршном делу конференције. На ту тему обратили су се представници енергетског сектора Србије и Словеније.Током три дана трајања конференције одржана су и три панела. Први се односио на „Културу, као покретача привредног развоја у условима економске кризе", други носи назив:"Туризам као канал аутентичности-консумент културне индустрије", док је на трећем панелу било речи о „Финансирању културе и туризма на локалном нивоу-подстицај или ограничење".Завршну реч учеснцима упутио је Јелко Кацин, посланик Словеније у Европском парламенту на тему:"Лисабонски споразум ЕУ у служби раста и нових радних места 2010.", Верица Калановић министарка регионалног развоја и локалне самоуправе Републике Србије и Антон Поп, потпредседник Европске инвестиционе Банке,који је говорио о „Инвестирању у културу".