Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова са чуђењем прима изјаву потпредседнице Владе Србије у којој се истиче да су Координационо тело и Влада ове године питање родне равноправности поставили на прво место.
Подсећамо на чињеницу да је Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова први институционални механизам у Србији након октобарских промена и у континуитету од 2001. године ради на унапређењу области равнпоправности полова и то кроз документа, стратегије, мере и активности којима смо утирали пут и законским и институционалним променама, као и напретку у овој области и на националном нивоу.
Одлука о равноправности полова у АП Војводини донета је још 2004. године, док је Закон о равноправности полова у Скупштини Србије усвојен пет година касније. Прва Стратегија за заштиту жена од насиља у породици и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини, донета је 2007. године и током пет година инплементирана је у свих 45 општина и градова у Војводини уз буџетска средства АП Војводине и подршку од милион долара остварених на глобалном конкурсу Фонда УН за борбу против насиља над женама. На темељима искустава у спровођењу ове Стратегије грађена је и Национална стратегија донета 2010., али чије спровођење и ефекти нису тако јасно мерљиви.
Док Националној стратегији ове године истиче рок и тек се очекује писање нове, Скупштина АП Војводине усвојила је у децембру 2014. нови стратешки документ – Програм за заштиту жена у партнерским односима за период 2015 – 2020., сачињен на вредностима, принципима, циљевима и мерама Истанбулске конвенције коју је Србија ратификовала 2013. године. У овој тешкој области, мере не могу бити спорадичне већ системски повезане и са великом одговорношћу управо националних институција.
СОС телефон, чије увођење потпредседница најављује, само је једна од мера, важна, али ни близу довољна. Јединствени СОС телефон у АП Војводини функционише већ четири године. Услугу пружају шест специјализованих невладиних организација, на српском, мађарском и ромском језику.
Развој женског предузетништва је дугогодишња активност покрајинских органа – Секретаријата, Канцеларије за инклузију Рома, Завода за равноправност полова и Гаранцијског фонда АП Војводине који још од 2007. има две подстицајне кредитне линије управо за развој женског предузетништва и за које је 2008. добио престижну награду Савета Европе. По први пут у овом делу ширег региона, тачније од 2013. године, Секретаријат спроводи Програм за економско оснаживање жена у ситуацији насиља кроз меру њиховог запошљавања.
Покрајинске институције су од 2007. године спроводиле пројекат ,,Ка политици родног буџетирања у АП Војводини“, опет као прва администрација у земљи, и на темељу тих стечених знања Буџет АП Војводине за 2015. годину већ је у знатној мери садржао родне компоненте, а тако ће бити и у наредној буџетској години.
Наравно да је веома важно да се остварује адекватна заступљеност жена у представничким домовима, али било би необично да те заступљености нема, јер је прописана Законом. У изради тог закона радиле су многе жене из покрајинских институција, локалних организација, многе стручњакиње, а нарочито је било евидентно залагање организација цивилног друштва, што представља једну заједничку демократску тековину.
Сарадња са невладиним организацијама није вест, то је у Војводини добра пракса, те нема документа, мере или активности у области равноправности полова где не остварујемо партнерство.
Равноправност полова је мера демократичности једног друштва и за њен развој је потребно чешће погледати и уназад, јер многа искуства већ постоје, па одговорни доносиоци одлука, уколико нису само декларативно опредељени, многе замке „измишљања новог“ могу избећи.
