Међународни дан жена 8. март обележава се широм света са циљем да се славе економска, политичка и друштвена постигнућа жена. Осми март је уједно и прилика да се анализирају напори и резултати постигнути у прошлости, садашњости, а пре свега моменат да се препознају потенцијали и могућности за побољшање положаја будућих генерација жена.
Међународни дан жена настао је као резултат активности радничког покрета на крају 19. и почетку 20. века у Северној Америци и широм Европе. Први национални дан жена обележен је у САД, 28. фебруара 1909. године у знак сећања на штрајк радника у текстилној индустрији у Њујорку, када су жене протестовале због лоших услова рада. Године 1910. одржана је прва међународна женска конференција у Копенгагену у организацији Социјалистичке Интернационале на којој је установљен ,,Међународни дан жена” на предлог немачке социјалисткиње Кларе Цеткин. Следеће године је Међународни дан жена обележен у Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској када је преко милион жена и мушкараца дефиловало улицама тражећи право жена да гласају и буду биране, право на рад и забрану дискриминације на радном месту. У Србији је 8. март први пут обележен 1911. године, а иако прослава није имала шире размере, била је значајна због промоције идеје равноправности. На почетку Првог светског рата жене широм Европе су 8. марта 1913. године одржале демонстрације за мир.
Међународни дан жена има нову глобалну димензију и за жене у развијеним земљама и за жене у земљама у развоју. Међународни женски покрет, подржан од стране четири светске конференције о женама које су организовале Уједињене нације, омогућио је да обележавање овог дана постане начин да се пружи одлучна подршка остваривању женских права, и већем учешћу жена у политичкој и економској сфери живота. Осми март све више постаје прилика да се сумира постигнути развој, али и да се укаже на потребне промене, као и да се учине видљивим храброст и одлучност жена које су играле посебну улогу у историји своје земље или заједнице.
Равноправност жена и мушкараца у Србији гарантована је Уставом, а заштита људских права жена обезбеђена је Законом о равноправности полова, Законом о забрани дискриминације и другим релевантним законима (Породични закон, Закон о раду, Закон о избору народних посланика, Кривични законик, итд.). Напори институција, женских невладиних организација, синдиката, медија и других релевантних чиниоца учинили су видљивим кључна питања за остваривање равноправности, као што су учешће у јавном и политичком животу, спречавање насиља над женама, решавање проблема незапослености жена и образовање, и на различите начине допринели превазилажењу препрека за остваривање равноправности полова. Упркос томе треба нагласити да је пред нама још дуг пут до постизања пуне равноправности жена и мушкараца, правне и фактичке, на којем међународне, владине, невладине и све друге организације морају да раде заједно.
Иако чине више од половине становништва, жене у Србији се још увек суочавају са неравноправностима у различитим областима. Око 80% самохраних родитеља у Србији су жене, а носиоци више од половине самачких домаћинстава су такође жене. Ове групе су под посебним ризиком од сиромаштва. За разлику од мушкараца којима је главни извор примања зарада, више од половине жена су издржавана лица, а оне су и већина оних којима су главни извор прихода старосна пензија и социјална примања.
Упркос томе што је образовање област у којој је постигнут највећи напредак и где од 2012. године жене чине већину дипломираних студената, Преко 90% чланова САНУ су мушкарци, а у Одељењу техничких и друштвених наука нема ниједне жене. Све више жена осваја области образовања као што су техника, грађевина, природне науке, математика и информатика, али су и даље доминантна већина у области здравства, образовања и социјалне заштите. Мањи проценат жена него мушкараца служи се компјутером и интернетом, а у не-градским насељима 30% жена никада није ишло у школу или има непотпуну школу.
Жене у Србији су већина незапослених и већина оних који због бриге о другим члановима домаћинства не траже запослење. Жене преко 65 година су већина неформално запослених, а са порастом броја деце у породици повећавају се разлике између запослених жена и мушкараца. Жене су у веома малом проценту у односу на мушкарце заступљене међу доносиоцима одлука, менаџерима или управницима.
Насиље над женама у породици и партнерским односима и даље представља најизраженији облик дискриминација и кршење људских права. Током 2014. године у Србији је у контексту породичног и партнерског насиља убијено 27 жена. Овим је 26 малолетне деце остало без мајке.
У наредном периоду Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова наставиће да ради на увођењу родне равноправности у покрајинске политике у којима су разлике у положају жена и мушкараца у Војводини најизраженије са циљем да активности покрајинских органа у највећој могућој мери доприносе родној равноправности. Као и до сада, приоритети Покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова биће превенција и заштита жена од насиља у породици и партнерским односима кроз спровођење Програма за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у Војводини, као и економско оснаживање жена које су биле у ситуацији насиља, унапређење положаја жена из сеоских средина и подстицање запошљавања, самозапошљавања и женског предузетништва.
