Људска права су неотуђива и универзална, а њихову суштину чини поштовање њихове различитости као одраза личних својстава њихових носилаца, између осталих и расне припадности. Међународи дан елиминације расне дискриминације обележава се у знак сећања на 69 особа које су током протеста против расистичке политике Апартхејда у јужноафричком граду Шапервилу убијене 21. марта 1960. године. Иако је утисак да за нашу државу, у поређењу са на неким другим деловима света, није карактеристично постојање расне дискриминације, нажалост, и ми смо често сведоци јавног испољавања нетрпељивости према различитостима, посебно онима заснованим на националној и верској припадности, полу и родним улогама или степену инвалидитета.
Усвајањем Закона о забрани дискриминације, Закона о равноправности полова и Закона о националним саветима националних мањина, те оснивањем институције Повереника за заштиту равноправности, у Србији је у претходне две године заоукружен и тиме обезбеђен добар правни и институционални оквир за заштиту и унапређење људских права, што подразумева и борбу за елиминисање сваке врсте дискриминације. Потребно је грађане/ке Србије и Војводине на што више начина информисати о постојању читавог низа државних органа и независних институција које су основане да би им се грађани обраћали, указивали на случаејве кршења људских права, и тражили заштиту својих права. Први корак ка томе је да грађани користе сва права гарантована законом, укључујући и право на правне лекове, увек када су они прописани законом, па ако се један орган понашао дискриминаторски, други орган то може да испарви, па да последице не наступе.Покрајински омбудсман овим путем скреће пажњу јавности на чињеницу да је поштовање људских права која произлазе из различитости по разним основима, предуслов за обезбеђивање позитивне друштвене климе која ће допринети развоју свих сегмената друштва. Одговорност за стварање овакве климе је у једнакој мери и лична и колективна.