Поводом информације у средствима јавног информисања о проблемима незапослених трудница које су стекле право на новчану накнаду од Националне службе за запошљавање, Покрајински омбудсман позива надлежне органе, пре свега Министарство рада и социјалне политике и Националну службу за запошљавање, да размотре новонасталу ситуацију у вези са применом Закона о запошљавању и о осигурању у случају незапослености. Одредбом овог Закона предвиђено је да се исплата новчане накнаде наставља за време привремене спречености за рад, али не дуже од 30 дана од дана настанка привремене спречености, што се односи и на труднице које су на одржавању трудноће, без обзира на дужину трајања спречености за рад.
Подсећамо овом приликом да је Влада Републике Србије пре две године усвојила Стратегију о подстицању рађања у намери да посебним мерама решава проблем недовољног рађања, који изузетно тешко погађа нашу земљу. Чинило се тада да постоји решеност да се терет одговорности за низак наталитет пренесе на целу заједницу и да је иза нас време када се у јавности, па и у званичним институцијама, она искључиво пребацивала на жене. Иако узроци ниског наталитета нису довољно истражени, ова Стратегија понудила је више одговора о разлозима, међу којима је свакако најважнији релативно сиромаштво. Ту су и друге структурне препреке, као што су незапосленост, нерешено стамбено питање, незадовољавајући економски стандард, а њима су придодати и нови елементи као што је осећање несигурности који се јавља као последица транзиције, како стоји у поменутој Стратегији, од чијих циљева је до сада мало остварено.
Једна од позитивних мера која се примењује јесте делимично финансирање лечења стерилитета од стране државе. Истовремено, иако је поменута Стратегија предвидела да се надокнада за време трудничког боловања исплаћује у износу пуне месечне зараде, уместо само 65 одсто од плате, још се примењује одредба Закона о здравственом осигурању из 2005. године, који каже да је реч о болестима и компликацијама у трудноћи. Увођење ове мере пратило је образложење да се коришћење боловања ради одржавања трудноће користи прекомерно и медицински неоправдано. Покрајински органи, па и Покрајински омбудсман, оспорили су оправданост оваквог законског решења, тако да је Скупштина АП Војводине упутила иницијативу за измене и допуне закона како би жене на такозваном одржавању трудноће добијале 100 одсто надокнаде плате. Не само да до реализације ове иницијативе, а сада и мере из Стратегије за подстицање рађања, није дошло, него се мерама попоут оних предвиђених Законом о запошљавању и осигурању од незапослености, погоршава положај жена које су на боловању због одржавања трудноће, а које су стекле право на помоћ за време незапослености.
Без обзира на значајне разлике у економским, друштвено-политичким и вредносним системима, искуство развијених земаља указује на то да се ефикасност мера које се спроводе мора сагледавати целовито и стратешки, како би општи циљ одрживог развоја Републике Србије да становништво у следећим генерацијама буде исте величине као и постојеће био остварен. Указујући још једном на значај одговорности друштва за постизање неопходног нивоа рађања и обнове становништва, подсећамо да се држава доношењем Стратегије обавезала и на постизање посебних циљева као што су ублажавање економске цене подизања детета, усклађивање рада и родитељства, снижавање психолошке цене родитељства, промовисање репродуктивног здравља адолесцената, борба против неплодности, здраво материнсто и други, те да у том светлу надлежно министарство треба да сагледа мере које доноси Закон о запошљавању и о осигурању у случају незапослености, као и да усклади остале законе и друге акте са овим циљевима. Покрајински омбудсман сматра да одредба овог Закона којом се ограничава настављање исплате новчане накнаде за време привремене спречености до 30 дана од дана настанка привремене спречености не доприноси реализацији Стратегије о подстицању рађања.