Нови Сад, 31. август 2011. године – Влада Војводине одржала је данас 109. седницу, којом је председавао потпредседник и покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу мр. сци. др Томислав Стантић. На данашњој седници покрајинска Влада усвојила је Одлуку о упису кандидата са инвалидитетом у прву годину студија на факултетима Универзитета у Новом Саду и високим школама струковних студија чији је оснивач АП Војводина. О важности ове одлуке говорио је мр Андор Дели покрајински секретар за образовање, управу и националне заједнице који је истакао да се ради о мери „позитивне дискриминације" која се примењује на почетку школске године, са циљем да помогне при упису у прву годину студија студентима са посебним потребама који су положили пријемни испит. Ове године ради се о пет бруцоша на факултетима новосадског универзитета и једном студенту високих школа струковних студија. Покрајински секретаријат за образовање, управу и националне заједнице и Влада Војводине као оснивачи факултета и високих школа струковних студија, као и током претходних година, подржавају овакву одлуку на основу које ће студентима са инвалидитетом, али и другим групама којима је потребна и подршка у виду „позитивне дискриминације" ради постизања пуне равноправности, бити омогућен упис и буџетско финансирање студија.Влада Војводине данас је усвојила и Информацију о раду центара за социјални рад на територији АПВ у 2010. години о заштити од насиља у породици коју је припремио Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију. Информација приказује обједињене податке 41 центра за социјални рад на територији Аутономне Покрајине Војводине за 2010. годину, и евиденцију коју ове установе воде када је насиље у породици у питању. Информација је сачињена на основу података из јединственог обрасца извештавања, који прописује надлежно републичко министарство, и анализе улоге центара за социјални рад као органа старатељства и пружаоца услуга социјалне заштите у контексту породичног и родно заснованог насиља. Подаци из извештаја центара за социјални рад на територији АПВ о деци која су током 2010. године регистрована као жртве насиља, према доминантном облику злостављања деце жртава насиља су следећи: у 35,1 процената свих случајева евидентирано је емоционално насиље, а у 30,9 посто грубо занемаривање. Физичко насиље евидентирано је у 26 процената, сексуално насиље у 4,4 посто, а економска експлоатација као доминантан облик злостављања у 3,6 процената деце жртава насиља у 2010. години.

Према подацима о насилнику – према сродству са жртвама насиља, из евиденције центара за социјални рад у 2010. години, од укупно регистрованих 1512 случајева у највећем броју (49 процената или 742 појединачних случајева) насилник је брачни или ванбрачни партнер. Када су у питању насилници као чланови породице структура је таква да је у 15 процента виновник почињеног насиља је отац, у 10,2 посто случајева то су син или ћерка. Родитељи који су заједнички били насилници констатовани су у 6,3 посто, док су мајка, брат или сестра као починиоци породичног насиља заступљени у нешто мањем проценту.
Подаци недвосмислено указују да је партнерско насиље доминантно. Податак о распрострањености насиља према деци од стране родитеља или партнера њиховог родитеља јасно је видљив из података обједињених у Информацији -отац насилник у 234 случаја регистрованог партнерског насиља, мајка у 87, оба родитеља у 96, а партнер неког од родитеља деце жртава насиља, је то био у 26 случаја. То је укупно 443 случаја регистрованог родитељског насиља у 2010. години. Важна је напомена да се и деца – сведоци партнерског насиља својих родитеља, такође сматрају жртвом насиља.
Центри за социјални рад су током једне календарске године (2010. године) имали сазнања о 1512 породица са проблемом унутарпородичног насиља, а да је током једне године донето 316 пресуда, односно 5 пута мање. Уважавајући и могућност да судови не достављају пресуде ажурно, ови подаци говоре у прилог да је у нашем друштву и даље присутан висок степен „толеранције" и прихватања као нормалног насилничког понашања чланова породице који имају моћ у односу на зависне чланове породице. На основу оваквих сазнања још је евидентнија важност пројекта отварања сигурних кућа у АПВ, као једног од најважнијих облика подршке и заштите жртава породичног и родно зансованог насиља.