Нови Сад, 05. јул – Нови Сад, 5. јул – Извршно веће АП Војводинеје на данашњој седници прихватила предлог анекса Протокола о сарадњи Извршногвећа Аутономне Покрајине Војводине и Матице српске. У складу са овимпротоколом, покрајинска Влада ће, у оквиру својих могућности, преко ресорнихпокрајинских секретаријата надлежних за научну, културну и уметничку делатност,учествовати у суфинансирању конкретних програма и пројеката Матице српске.ПокрајинскоИзвршно веће  је на данашњој седнициусвојило и информацију о оствареним приходима и извршеним расходима буџетаопштина и града Новог Сада у 2006. години. У информацији се истиче да су  војвођанске општине  током прошле године, располагале са укупно 34,33 милијарде динара буџетских средстава, од чега јеНови Сад користио  трећину ових средстава,односно11 милијарди динара. У буџетима  осталихвојвођанских општина за финансирање јавних расхода било је  23 милијарде динара, или 67% укупно остварених примања буџета јединица локалне самоуправе. На велике разлике међу општинама указује податак да се висинаостварених примања буџетакретала  од 85,32 милиона динара, са колико  је располагала општина Опово, па до 2,68 милијарди динара код  општине Панчево, што је распон од 1:31.Буџети тридесет општина  били су  мањи од 500 милиона динара, при чему су буџети чак двадесет три општине остварили приход мањи од  300 милионадинара.Узимајући у обзир стопу раста цена на мало у2006. години у односу на 2005. годину, када је она износила 12,4%, примања буџета општина су у просеку реално повећана за 17%, а примања буџета  Новог Сада- за10%.Међутим, при сагледавањуфискалног потенцијала општина мора се имати у виду чињеница да је деветнаест општина остварило буџетска примања од задуживања – путем кредита од домаћих пословних банака, у укупном износу од 1,54 милијарде динара, што је просечно чинило 10% њихових укупних примања. Тако је велики реалнираст буџетских примања који је општина Сечањ оствариларазумљив, када се има у виду да је ова општина директном уплатом на рачун свогабуџета добила 100 милиона динара путем кредита од домаћих пословних банака, као и да су овакредитна средства чинила 38% укупнихбуџетских примања ове општине. Из истих разлога су и буџетиопштина Кањижа, Сента, КовачицаиНоваЦрња остварили велики реални раст примања. Наиме, у2006. години буџетска примања која је општина Кањижа остварилазадуживањем износила су 268 милиона динара, што јечинило чак 46% укупних примања буџета ове општине. Општина Сента је на овајначин остварила 125 милиона динара, или 28%укупних примања буџета, општина Ковачица – 70 милионадинара, или 27% укупних примања буџета и општина НоваЦрња – 15 милиона динара.Текући приходи буџетајединица локалне самоуправе остварили су реалнираст у просеку од 13%, при чему је код буџета општина реалан раст износио 14%,а код буџета Града Новог Сада – 11%.Посматрано по општинама, највећи реални расттекућих прихода остварио је буџет општине Нова Црња – 47%, затим буџет општине Житиште- 44%, Бела Црква – 39%, Стара Пазова – 38% и Пећинци – 37%. Реални пад текућихприхода бележе буџети општина Кањижа и Кикинда – за по 3%, као и буџети општина Врбаси Пландиште – за по 1%.У извештају о систематској контроли животнихнамерница и предмета опште употребе – Мониторинг за 2006. годину, чланови Већасу информисани о постигнутим резултатима у области систематске контролездравствене исправности животних намирница у протеклој години на територијиВојводине.Значајно је истаћи да је број неисправнихнамирница, како микробиолошки, тако и хемијски мањи од оног у 2005. и 2004.години. У односу на 2005. он је мањи за 2,80%, а у односу на 2004. за 2,60%.Највећи проценат здравствено неисправнихживотних намирница је из занатске производње и износи 49,48, затим из промета 41,70, док је најмањи проценатздравствено неисправних намирница из индустријске производње и  износи 8,82.Посебнапажња посвећена је контроли  дечијихиграчака, због констатованих неисправности у 2006. години, тако да је констолисано око 400 узорака. Члановивојвођанске Владе су део заседања посветили и актуелним питањима у вези самладом популацијом у Војводини. Веће је упознато са начином рада до садаотворених саветовалишта за младе у Војводини – њиховим стручним потенцијалом иматеријалном опремљеношћу.Бројна истраживања су показалада су млади склони поремећајима репродуктивног здравља, јер сексуалну активност започињуу све ранијем узрасту, без психосоцијалне зрелости, недовољно одговорно и без довољнознања о релевантним питањима из области сексуалности и репродукције.Последице таквог понашања суи те како видљиве и на територији АП Војводине. Стопа абортуса код адолесценткињасе сматра високом. Ипак тачни подаци о броју абортуса нису познати, пре свега збогчињенице да се многи прекиди трудноће обављају у приватним амбулантама које неизвештавају о том броју статистичке службе. Раширене су и адолесцентне трудноће, а полно преносиве болести кодособа млађих од 20 година су забрињавајућих размера. Као резултат свега, данассе на територији АП Војводине око 18% брачних парова суочава са стерилитетом.Имајући у виду наведенечињенице, Покрајински секретаријат за демографију, породицу и друштвену бригу одеци је од 2005.године започео ширење мреже саветовалишта за младе на територијиАП Војводине, као једне од пронаталитетних мера. До сада је у Војводини отворено12 саветовалишта – у Суботици, Зрењанину, Панчеву, Новом Саду, Сомбору, Вршцу,Бачкој Тополи, Инђији, Бечеју, Сремској Митровици и Руми. Иако је за отварањеових установа везано низ отежавајућих околности од оног основног да недостајустручни кадар и материјална средства, ресорни секретаријат наставиће саактивностима на ширењу мреже саветовалишта и тако их учинити доступнима свимадолесцентима на територији АП Војводине.У циљу побољшања садржајаслободног времена младих људи у Покрајини, Покрајински секретаријат за спорт иомладину сачинио је информацију за чланове покрајинске Владе која, измеђуосталог  садржи истраживање о начину накоји млади људи испуњавају своје слободно време, затим податке онајучесталијим активностима младе популације, као и потенцијалним изворимаризичних понашања код младих људи.Истраживање је спроведено током 2006-07. године. Уистраживање су биле укључене 72 основне школе са територије АП Војводине, 22 средње школе и 12 факултетаи виших школа. Приближан број испитаних ученика основних школа био је 3.600,средњих школа 2.500, и студената 1.200. Млади своје слободно време најчешћеиспуњавају садржајима који су пасивни – гледање ТВ програма, слушање музике, излажење у кафиће. Доминантнавредност код испитаника је породица, неговање хармоничних односа, љубави и подршке,на свим испитиваним узрастима. У поређењуса истраживањем из 2005. године, у актуелном истраживању регистрована је већаучесталост ризичних понашања: пушења, употребе алкохола и марихуане. Проценатиспитаника који верују да њихово ангажовање може утицати на културне и спортскесадржаје се са узрастом повећава, што указује на повећање проактивне оријентацијеу односу на сопствено окружење и своје слободно време. Када је реч о проблематици менталног здравља, приметно је да млади немајуповерење у надлежне институције – (саветовалишта за младе, медицинске институције, педагошке и психолошке службеи сл), већ помоћ за решавање својих проблема траже од пријатеља или чланова породице.
Укрштањедобијених података са исказаним потребама младих, резултираће дефинисањем наставних планова и програмаради  унапређења васпитног, образовног икултурног рада са омладином, што је уједно и основни циљ Акционог планаполитике за младе у АП Војводини.Када је реч о реализацији наложених мераинспекцијског надзора у области социјалне заштите у Покрајини, члановипокрајинске Владе су донели закључке у којима су задужили Покрајинскисекретаријат за здравство и социјалну политику да у складу са законскимпрописима, појача активности  наобезбеђивању што ефикаснијег отклањања незаконистости у раду ових установа идругих правних и физичких лица која се баве социјалном заштитом. Такође, Секретаријатсе задужује да у наредном периоду активно ради на јачању инспекцијске функције,као и да информише друге инспекције и ширу јавност о појави раданерегистрованих објеката који пружају ову врсту заштите.Чланови Већа прихватили су и Предлог решење одавању сагласности на Одлуку о проширењу делатности установе социјалнезаштите за смештај корисника у Геронтолошки центар у Бачкој Паланци. Делатностове установе социјалне заштите биће проширена увођењем прихватне станице иприхватилишта за одрасла и стара лица, и збрињавања лица која се нађу ускитњи и Клуба за стара и одрасла лица, који треба да обезбеди социјајалнуинтеграцију и рехабилитацију овим лицима.