Нови Сад, 24. октобар – На данашњој седници Извршног већа Војводине, којом је председавао председникмр Бојан Пајтић, усвојене су измене и допуне сета одлука које треба дадопринесу бржем и потпунијем остваривању Програма привредног развоја АПВојводине у периоду од 2004. до 2007. године. Рок за реализацију овог Програмапродужен је до краја 2009. године, образована је Координациона група за рад наимплементацији програма, као посебно тело за координирање рада на остваривању14 приоритетних програма развоја, конкретније су утврђене обавезе покрајинскихсекретаријата и дата већа овлашћења стручној служби која се стара оостваривању овог стратешког документа.Поред тога, утврђене су и измене и допунеОдлуке о Стратегији реформе и развоја покрајинске управе, којом се предлаже формирањепосебне јавне агенције, која би била основана као јавна агенција за управу,представљала научно-стручну и помоћну организацију покрајинским органима упословима прикупљања података, стручних анализа у областима од значаја за радпокрајинских органа управе и повећавања њене ефикасности и стручногусавршавања. Агенција би поред послова које јој поверавају покрајински органи,могла да пружа услуге и локалним самоуправама и другим субјектима, на пословимаунапређивања квалитета и ефикасности рада. Планирано је да агенција у највећемделу, буде финансирана помоћу домаћих и страних донација, како би билоизбегнуто оптерећивање буџета АП Војводине. 
На данашњој седници Извршно већеприхватило је и Информацију о оствареним приходима и извршеним расходимабуџета војвођанских општина и града Новог Сада у периоду од 1. јануара до 30.јуна 2007. године. У овом периоду јединице локалнесамоуправе располагале су са укупно 18,60 милијарди динара буџетскихсредстава. И даље постоје велике разлике у фискалним потенцијалима иоствареним приходима, између општина у нашој покрајини. Висина остваренихпримања буџета кретала су се у распону од 41,92 милиона (у општини Опово) до1,44 милијарде динара (у општини Панчево). Буџетска примања у двадесет петвојвођанских општина била су мања од 200 милиона, а десет општина је ималоприходе мање од 100 милиона динара. У неким случајевима општине су остваривалебуџетски приход додатним задуживањем код банака, па је за процену реалногстања потребно сагледати само текуће општинске приходе. Највећи раст општинскихприхода у односу на претходну годину, остварио је буџет општине Бач, чак 99процената, као и општина Ковачица 61 проценат, док су неке од општиназабележиле пад реалних прихода, Беочин – 21 проценат и општина Апатин са 9процената мањим буџетским приходима. Слику о фискалном потенцијалу појединихопштина могуће је допунити и висином текућих прихода исказаних по становнику.Тако су се, на месечном нивоу изражено у еврима, текући приходи кретали од 8евра по становнику у општини Опово, до 23 евра у општини Панчево. Град Нови Сад је, у исто време, остварио месечни просек буџетских прихода поглави становника од 43 евра. Укупни изворни приходи код више од половиневојвођанских општина и даље су врло мали, па су ти приходи у двадесет општина, у укупним њиховимбуџетским примањима, учествовали са мање од 20 процената.На данашњој седниципокрајинска влада донела је Решење о одређивању лица за обављање пословаПокрајинског повереника за избеглице. За Покрајинског повереника за избеглицепостављена је Маријана Новаков-Поповић. Покрајински повереник ће својпосао обављати у оквиру Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним ирасељеним лицима, што ће омогућити бољу комуникацију, ефикаснијеобављање обавеза, као и већу координацију сарепубличким институцијама у активностима усмереним на пружање помоћиизбеглим, прогнаним и расељеним лицима у Војводини.  Покрајински поверениксвоје послове обавља волонтерски, а читав посао праћења и предлагања мера заобезбеђивање социјалне сигурности избеглих, прогнаних и расељених лица изнадлежности Покрајине, Одлуком о покрајинској управи, поверен је Покрајинскомсекретаријату за здравство и социјалну политику.