Нови Сад, 9. септембар – Извршно веће АП Војводине је на данашњој седници, којом је председавала потпредседница Ана Томанова Маканова, прихватило предлог председника др Бојана Пајтића и донело одлуку о хитном издвајању два милиона динара за помоћ породицама радника Фабрике „Први партизан" из Ужица, који су на трагичан начин изгубили живот у несрећи која се у овој фабрици догодила 3. септембра.
Чланови Већа су размотрили измене и допуне Програма остваривања стратегије развоја енергетике Републике Србије у АП Војводини у периоду од 2007. до 2012. године, која је саставни део Програма за целу Републику Србију. У оквиру редовног усклађивања овог шестогодишњег Програма који је донела Влада Републике Србије, које је предвиђено на сваке две године, ресорни секретар Радослав Стриковић упознао је чланове Већа са допунама нове усклађене Стратегије. Секретар Стриковић указао је да развојни правци који карактеришу приоритете развоја енергетике у покрајини, имају смер напредка у задње две године и у складу су са већ уходаним европским интенцијама. Усклађивање стратегије рађено је у сарадњи са потврђеним стручњацима, представницима Новосадског универзитета и покрајинским секретаријатима за науку и технолошким развој, за заштиту животне среднине и одрживи развој и за архитектуру, урбанизам и градитељство.
Простора за допуну било је у оквиру послова који обухватају површинску и подземну експлоатацију угља, нафтну привреду, транспорт нафте, гасну привреду, системе хидроелектрана, термоелктрана, електродистрибутивни и електропреносни системи, градске топлане, индивидуалне котларнице, индустријску енергетику, енергетску ефикасност, обновљиве изворе енергије, фонд за енергатску ефикасност и заштиту животне средине. Приоритети у овој области треба да се нађу у акционом плану Стратегије, како би се дале веће шансе њиховом остваривању, нагласио је Стриковић. Посебна пажња у студији је посвећена систему хидроелектрана, њиховом развоју и обнови, али и изградњи нових на хидросистему Дунав-Тиса-Дунав. За сада је кандидована изградња три велике хидроелектране – Нови Сад, Бездан и хидроелектране на Сави, док би на Тиси, код Врбаса и Кајтасова биле изграђене мање хидроелектране. Када је реч о руднику Ковин, од 400 запослених који су послати кућама у претходне две године 130 је враћено на своја радна места, а 40 је упослено повремено. Секретаријат је овој фирми која је образовала нови конзорцијум доделио истражна права, која им омогућавају да након две године поднесу захтев за експлоатацију. Рудник Ковин се већ обратио ресорном министарству са захтевом могуће изградње термоелектране до 600 МW, што је снага која се може мерити са пола „чердапа", што говори у прилог томе да завређује подршку, мишљења је покрајински секретар Стриковић. Студија је урађена на време и очекује се да ће дати озбиљне резултате, а биће предочена и на састанку са представницима Инвестиционе банке.
Студија стратегије биће упућена Министарству рударства и енергетике, а према предлогу покрајинског секретара за науку и техлошки развој проф. др Драгослава Петровића, прихваћено је да покрајина у наредном периоду оснује Фонд за субвенцију производње обновљивих извора енергије, што представља нашу развојну шансу. За финасирање овог Фонда требало би да се обезбеде средства у оквиру покрајинског буџета за 2010. годину. Република је донела мере за подстицај повлашћеног положаја произвођача топлотне и електричне енергије, али је ово први пут да се предлаже начин за подстицај производње обновљивих извора енергије.