Покрајинска влада, прихватила је на данашњој седници Нацрт покрајинске скупштинске одлуке о оснивању Института БиоСенс-истраживачко-развојног института за информационе технологије биосистема.
С обзиром на значај развоја информационих технологија и њихове примене у пољопривреди, праћењу и заштити различитих екосистема, као и потребе за актуелним научним сазнањима у овој мултидисциплинарној области, оснивање БиоСенс инститита од вишеструке је користи како за Универзитет у Новом Саду и научна истраживања уопште, тако и за развој покрајине Војводине.
Како је наведено, значај оваквог института препознала је и Европска комисија, доделивши БиоСенс центру престижни пројекат “Антарес”, који предвиђа близу 30 милиона евра за прерастање новог института у Европски центар изврсности, односно водећу европску научноистраживачку институцију која окупља истраживаче из више области: микроелектронике, даљинске детекције, телекомуникација и обраде сигнала, роботике и мехатронике, биологије, екологије и пољопривреде.
На данашњој седници чланови Покрајинске владе информисани су и о активностима радне групе коју је Покрајинска влада формирала, како би у сарадњи са Железницама Србије и Министарством грађевине Србије пронашла адекватно решење за наставак радова на изградњи Жежељевог моста, у интересу покрајине Војводине и Града Новог Сада. Радови на изградњи моста стоје већ дужи временски период, због нерашчишћених односа између инвеститора – Железница Србије и самог извођача радова, а проблем је у непредвиђеним и додатним радовима који се, према мишљењу извођача радова нису могли предвидети у моменту подношења понуде, а за које није постојао правни основ и на закону заснована документација за плаћање додатних радова, те ни могућност да АП Војводина и Град Нови Сад, као финансијери изврше плаћање према извођачу радова.
Како је наведено, прошле недеље је добијена неопходна документација за плаћање нових радова. Стога је радна група Покрајинске владе предложила неколико решења да се премости постојећи проблем, те да се изнађе модел за уплату средства неопходних за наставак радова, и ти предлози су упућени члановима радне групе Владе Србије и ресорног републичког министарства на мишљење.
Чланови Покрајинске владе прихватили су и нацрте покрајинских скупштинских одлука о изради Просторног плана подручја посебне намене система за водоснабдевање „Источни Срем“, те Просторног плана подручја посебне намене заштићених природних добара „Окањ бара“ и „Русанда“.
Просторним планом подручја посебне намене система за водоснабдевање „Источни Срем“ обухваћена је територија пет сремских општина: Инђија, Ириг, Стара Пазова, Пећинци и Рума. Тај плански документ доноси се у циљу повећања капацитета и квалитета водоснабдевања у овом делу Срема, одрживог коришћења природних ресурса уз заштиту и унапређивање животне средине, те уравнотеженог регионалног развоја и повећања конкурентности подручја обухваћеног просторним планом. За реализацију овог пројекта из покрајинског буџета обезбеђено је 13 милиона динара.
Израда Просторног плана подручја посебне намене заштићених природних добара „Окањ бара“ и „Русанда“ у функцији је стратешких приоритета у области заштите, уређења и унапређења природних добара. Документ се доноси у намери да се обезбеди очување тих природних добара, али и да се омогући развој локалних заједница на рачун очуване природне баштине, како кроз развој еко-етно туризма промоције домаће радиности и традиције и културе локалних заједница. Овај просторни план обухвата територије општине Зрењанин и Нови Бечеј, а за његову реализацију издвојене су средстава у износу од 10,2 милиона динара.
