Покрајинска влада размотрила је на данашњој седници, којом је председавао др Бојан Пајтић, информацију о остварењу јавних прихода и примања у АП Војводини у првој половини ове године и констатовала да и даље није евидентирана наплата најиздашнијих буџетских прихода, као што су приходи од пореза на додату вредност, акциза код увоза и царина, који су остварени од пореских обвезника чије је седиште на територији Војводине. Све док се то не измени, Покрајинска влада и грађани АП Војводине неће располагати са подацима колико су грађани и привреда Покрајине издвојили за финансирање расхода на нивоу Републике, нити колико је учешће Покрајине у укупној наплати у Републици.
Да се ради о фискално најиздашнијим приходима, говори податак да се само од пореза на додату вредност и царина остварује готово половина буџета Републике Србије. Без сагледавања наплате ових прихода на територији Покрајине, а пре свега пореза на додату вредност, као фискално најиздашнијег прихода у Републици, губи се база података неопходна за анализе фискалног потенцијала, како јединица локалне самоуправе, тако и АП Војводине као целине, односно пореских обвезника са њене територије. Стога Покрајинска влада предлаже и очекује од Владе Републике Србије да надлежном ресорном министарству наложи да обезбеди евиденцију о остварењу свих јавних прихода на нивоу општине, града, односно на нивоу АП Војводине.
У информацији се, иначе, наводи, а према подацима Управе за трезор, да је у првом полугодишту 2015. године на територији АП Војводине евидентирана наплата јавних прихода и примања у износу од 159,2 милијарде динара, што је за 5,5 милијарди динара, или за 4% номинално више од износа средстава евидентираног у првом полугодишту 2014. године. Од тога, буџетска средства су евидентирана у износу од 104,6 милијарди динара и у односу на прво полугодиште 2014. године повећана су за 5,3 милијарде динара, или реално за 4%.
Од укупно евидентиране наплате буџетских средстава на територији АП Војводине у првом полугодишту 2015. године, буџету Републике Србије припало је 69 милијарди динара, што је за 4,7 милијарди динара, односно 6 одсто више него у истом периоду 2014. године. У буџет АП Војводине усмерено је 26,8 милијарди динара. У односу на прво полугодиште 2014. године, приходи буџета АП Војводине смањени су за 2,6 милијарди динара, односно за 10 одсто.
Такође, у првом полугодишту 2015. године, од смањења плата у јавном сектору, у Војводини је остварено 1,8 милијарди динара и ова средства су, у складу са законом, усмерена у републички буџет. Услед пада профитабилности 11 највећих компанија у Војводини, а пре свега НИС-а, фискално највећи реални пад је био код прихода од пореза на добит правних лица. Забележено је смањење за 4,1 милијарду динара, односно за 33 одсто.
На данашњој седници, Покрајинска влада је размотрила информацију о спровођењу пилот пројекта под називом „Војвођанска кућа здравља“. Планирано трајање пилот пројекта „Војвођанска кућа здравља“ је шест месеци са обухватом 100 места у 45 општина на територији Војводине, са просечним обухватом од 1000 становника по једном догађају. Реализацију здравствених прегледа планирано је да обави 25 здравствених радника, организованих у 5 тимова.
Активностима пилот пројекта „Војвођанска кућа здравља“ предвиђено је пружање здравствених услуга „на терену“ у циљу превенције, раног откривања болести и едукације становништва. Пружање тих здравствених услуга је бесплатно, без заказивања, чекања и упута, а сви грађани који буду прегледани биће упознати са факторима ризика по своје здравље.
Планирани су превентивни прегледи: мерење телесне тежине и висине, одређивање индекса масноће тела, контрола шећера у крви, пулсна оксиметрија, мерење вредности калцијума у костима – остеодензиметрија, мерење крвног притиска, ЕКГ мониторинг и спирометрија (капацитет плућа), дерматоскопија и офтамоскопија.
У оквиру индивидуалног саветодавно едукативног рада са грађанима, предвиђени су и едукације: жена за рано откривање карционома дојке, за основну животну потпору, о правилној исхрани као предуслову здравог живота, о хроничним незаразним болестима према индивидуалним потребама и едукација о менталном здрављу.
