Покрајинска влада је на данашњој седници, којом је председавао др Бојан Пајтић, утврдила Предлог покрајинске скупштинске одлуке о Програму заштите животне средине за период 2016 – 2025. године и разматрала информацију о стању у Војводини у области управљања отпадом.
Предложени Програм представља кључни документ за установљавање и планирање политике заштите животне средине у наредном десетогодишњем периоду. Он је показатељ и основа за израду стратешких развојних докумената пољопривреде, енергетике, индустрије, саобраћаја и у другим областима.
У првој фази припреме Програма, након вишегодишњих активности у погледу сакупљања и обраде бројних података и информација, објављена је публикација „Стање животне средине у АП Војводини: стање‒изазови‒перспективе”. У изради овог документа учествовало је 60 експерата из 15 реномираних стручних и научних институција. Поред тога, у сарадњи са Заводом за урбанизам Војводине, уз анализу више од девет милиона података за медијуме вода, амбијентални ваздух и земљиште, израђена је „Студија о просторној диференцијацији животне средине на територији Војводине ради идентификације најугроженијих локалитета”. Овај својеврсни еколошки атлас Војводине веома је значајан као полазна основа за планирање и провођење стратешких активности у простору, посебно у зонама деградиране животне средине. Ова два документа, као и Регионални просторни план Војводине до 2020. године, представљали су основ за успешан завршетак израде овог програма.
У првом делу Програма су дефинисане су основне поставке о привреди и друштву, природним ресурсима, правном и институционалном оквиру. Након тога, представљено је постојеће стање животне средине у АП Војводини, с посебним акцентом на воду, ваздух, земљиште, климатске промене, природу, биодиверзитет и геодиверзитет и шуме.
У другом делу Програма идентификовани су међусекторски узроци деградације животне средине, где су посебно обрађени отпад, хемикалије, хемијски удеси, бука и вибрације, нејонизујуће и јонизујуће зрачење, као и утицај животне средине на здравље, с посебним акцентом на контролу популација комараца и амброзије.
У трећем делу Програма обрађени су поједини привредни сектори и њихов утицај на животну средину, са посебним освртом на утицај индустрије, рударства, енергетике, пољопривреде, шумарства, водопривреде, рибарства, ловства, саобраћаја. Посебно је анализиран значај просторног планирања и урбанизма, као и туризма на животну средину.
Посебан део Програма посвећен је идентификацији циљева заштите животне средине, који су подељени на краткорочне (2016−2020), средњорочне (2021−2025) и континуиране циљеве (2016−2025).
У наредном делу Програма обрађене су мере за његово успешно спровођење, с динамиком реализације. Посебно су разматрана поглавља о реформи регулаторних инструмената и институционалног оквира, о мониторингу животне средине и информационом систему, као и о економским мерама и систему финансирања животне средине. Обрађено је и поглавље о развијености свести грађана о значају животне средине, с посебним акцентом на удружења грађана и образовни систем, као и поглавље о значају прекограничне и еврорегионалне сарадње.
На крају Програма обрађен је веома значајан аспект финансирања области животне средине и реализације самог Програма. Финансирање у области животне средине ће морати да се у знатној мери повећа током наредних година да би визија из Програма постала стварност. Најважније питање је реформа система финансирања у овој области, тако да се главни терет финансирања премести са државног буџета на загађиваче и наменске фондове.
Информација о стању у области управљања отпадом, која је прихваћена на данашњој седници Покрајинске владе, садржи и преглед оног што је у Покрајини урађено да се то стање унапреди. Генерално гледајући, у области заштите животне средине, управљање отпадом је један од највећих еколошких проблема и изазова у наредном периоду, посебно у погледу испуњавања европских стандарда. Покрајински секретаријат за заштиту животне средине је ове године уложио 16 милиона динара за унапређење система управљања отпадом на територији Војводине.
На територији Војводине, још увек не постоји уређен систем управљања отпадом онако како то налажу закони и европски стандарди. На основу расположивих података, проценат обухвата становништва од ког се сакупља комунални отпад износи 70%, али, за сада, немамо ни један регионални систем управљања отпадом који функционише по европским стандардима. Имамо око 400 дивљих сметлишта, генерише се приближно око 600.000 тона комуналног отпада сваке године и још 240.000 тона индустријског отпада. Веома слабо функционише систем примарне селекције и рециклаже, односно коришћење отпада као неке нове сировине или енергента. Кључни разлог за то јесте непостојање финансијских капацитета за решавање ових проблема. Укинут је Фонд за животну средину Републике Србије 2012. године а по закону нема правних инструмената да се регуларно пуни покрајински Фонд за животну средину, тако да су локалне самоуправе препуштене себи.
До сада је ресорни покрајински секретаријат издао дозволе за прве регионалне депоније у Сремској Митровици, Суботици и код Панчева, што ће утицати на смањење комуналног отпада, који се неадекватно одлаже на деппунијама. Кад профункционише тај регионални систем, може се озбиљније улагати у санације дивљих сметлишта.
