Анализа узрока смањена броја деце уписаних у предшколске установе, основне и средње школе у АП Војводини, била је на дневном реду данашње седнице Покрајинске владе.
Прва оваква анализа у Србији, урађена је намери да се прикажу тенденције, испита узрок смањења броја уписане деце у обавезни припремни предшколски програм, као и најчешћи разлози за прекидање и напуштање школовања при преласку из једног нивоа образовања у наредни ниво образовања, на територији покрајине Војводине.
Подаци добијени од око 70 одсто образовних установа које су одговориле на упитник Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, указују на то да на територији покрајине Војводине постоји појава раног напуштања образовања (осипање).
Како се у анализи наводи, у области основног и средњег образовања уочено је осипање ученика од 20,77 одсто у некој од фази образовања (9,04 одсто основаца и 12,89 одсто средњошколаца).
Анализом су утврђене и знатне процентуалне разлике у осипању ученика у зависности од дужине трајања школовања, па је, према добијеним подацима 19,46 ученика прекинуло трогодишње школовање, док тај број у четворогодишњем образовању износи 11,50 одсто.
У основном и средњем образовању, најчешћи разлог прекидања започетог школовања јесте понављање разреда.
Као најчешћи разлози за осипање ученика у основним школама наводе се пресељење ученика у иностранство или ван територије покрајине и васпитна занемареност, а ту су и други разлози међу којима предњаче: одлазак у школу за образовање одраслих, ступање у малолетничке брачне или ванбрачне заједнице, неприлагођено понашање, нередовно похађање наставе.
Поред понављања разреда, разлози за осипање ученика у средњим школама јесу и васпитна занемареност, материјални услови и, у мањој мери, пресељење у иностранство. Такође, средњошколци прекидају школовање и због незаинтересованости за даље школовање, преласка на ванредно школовање, те због великог броја изостанака. Према анализираним подацима, већи је број ученика у трогодишњем школовању који напуштају школовање.
Када је реч о предшколским установама, уочено је да од школске 2012/13. године расте број деце која нису уписана у обавезни припремни предшколски програм, и то због промене места пребивалишта, одласка у иностранство, сметњи у развоју детета, васпитне занемарености, болничког лечења, социјалне и материјалне угрожености.
Иначе, Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године, говори о томе да на нивоу државе постоји осипање ученика, али не постоје прецизни подаци у којим категорија деце је оно највеће, те каква је регионална слика о томе и који су главни разлози напуштања школе, односно не постоје системска решења за тај проблем.
