Нови Сад, 29. мај 2013. године – На седници Владе Војводине, којом је председавао проф. др Драгослав Петровић, потпредседник Владе и покрајински секретар за науку и технолошки развој, прихваћена је информација о оствареним просечним нето зарадама у првом тромесечју 2013. године у Србији, са посебним освртом на просек у општинама и градовима у Војводини.

Утврђено је да је просечна нето зарада у Србији, у протекла три месеца, износила 41.403 динара, односно да је повећена за 6 одсто у односу на исти период 2012. Региони Војводине и Јужне и Источне Србије, такође су забележили раст просечних нето зарада за 6 одсто, док је раст у Београдском региону износио 4 одсто.У односу на републички просек, просечна нето зарада у Београдском региону била је за 9.704 динара, или за 23 одсто већа од републичког просека. Од свих региона најмање заостајање за републичким просеком је Војводини, тако да је просечна нето зарада износила 39.929 динара, што је било за 4 осто, или за 1.474 динара испод републичког просека. Уколико се изузме Београдски регион, просечна нето зарада у Војводини је убедљиво виша у односу на било који други регион у Републици Србији.Упоредном анализом највише и најниже остварене просечне нето зараде у првом тромесечју 2013, констатовано је да је највиша просечна нето зараду у Републици била за 12.958 динара, или за 25 одсто, изнад највише просечне нето зараде остварене у Војводини, док је најнижа просечна нето зарада у Републици била за 3.542 динара, или за 13 одсто нижа од најниже остварене у Војводини.Подаци показују да је од укупно 45 јединица локалне самоуправе у Војводини (39 општина и 6 градова), просечну нето зараду изнад просека Републике Србије остварило 8 јединица локалне самоуправе: Нови Сад, Панчево, Сента, Апатин, Пећинци, Вршац, Беочин и Бачка Паланка. У 37 општина, које су оствариле просечне нето зараде испод републичког просека, зараде су се кретале у распону од 27.224 динара до 40.322 динара.Када је реч о разлозима због којих је једино зарада у Београдском региону знатно виша од републичког просека, мора се узети у обзир податак да у Београдском региону постоји изузетно висок проценат (око 45 одсто) запослених у државном сектору, са високим зарадама, што значајно утиче на висину просечне зараде. У Војводини је број запослених у државном сектору значајно мањи него у Београдском региону (око 25 одсто), тако да је то основни разлог заостајања за просечним зарадама у односу на Београдски регион. Што се тиче осталих показатеља, Војводина је најперспективнији економски регион у Републици Србији, а по оствареним резултатима сигурно спада међу најуспешније. То се врло лако може образложити чињеницом да Војводина остварује најбољи извозни резултат од свих региона, има најрационалнији увоз, привукла је скоро 45 одсто свих страних инвестиција Републике Србије на своју територију, сви показатељи који се тичу индустријске производње најповољнији су у Војводини, а однос производних и непроизводних делатности је такође веома повољан у покрајини.Из наведених показатеља може се закључити да је Војводина најперспективнији и најуспешнији регион по привредним показатељима у Републици Србији и зато тврдње о њеној стагнацији немају никакав основ, закључили су чланови Покрајинске владе.На данашњој седници прихваћена је информација о оствареним пројектима у заштићеним подручјима у Војводини у 2012. Како је истакнуто, у Војводини постоји мрежа са преко 120 заштићених подручја, која покрива око 5,96 одсто територије. Многа од тих подручја имају верификован међународни значај, посебно у оквиру Рамсарске конвенције. Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, у претеклих годину дана, реализовао је низ активности ради заштите природних добара и биолошке разноврсности, праћења стања, заштите и унапређења природних вредности. Такође, суфинасирани су програми посвећени очувању, санацији и ревитализацији осетљивих екосистема, као што су влажна станишта, слатине, степе и пешчаре, по којима је Војводина препознатљива. Подржани су програми заштите и унапређење стања заштићених подручја, посебно биодиверзитета и ретких и угрожених врста биљака и животиња и њихових станишта. Посебна пажња посвећена је промоцији заштићених подручја, кроз довршетак или уређење центара за посетиоце, изградњу осматрачница, израду информативних табли и туристичко-едукативних карата, те трасирање и уређивање едукативних стаза за посетиоце. У наредном периоду пажљиво ће се подстицати активна заштита и одрживо коришћење заштићених подручја, пошто је богат биодиверзитет основа за изградњу самоодрживог управљачког система заштићених природних добара.Чланови Владе прихватили су предлог о утврђивању Програма раног откривања и праћења промена функција срца код хипертензивних трудница у Војводини. Према подацима из светске литературе, 10-15 одсто трудница има хипертензију, а хипертензивни синдром у трудноћи, један је од водећих узрока морбидитета мајке и плода, сачињава 15-33 одсто укупног матерналног морталитета, односно на другом је месту као узрок смрти мајке. Како је истакнуто, постојање Програма раног откривања и праћење промена функција срца код хипертензивних трудница, значајно је за унапређење квалитета здравствене заштите те категорије становништва, с обзиром на висок ризик и озбиљност настанка компликација у току трудноће, током и након порођаја код трудница са хипертензијом.