Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине сматра да је изузетно значајно што су последњих дана актуелизована питања везана за животну средину у Србији, јер је неопходно да она постану један од приоритета у процесу придруживања Европској унији. Нажалост, полемика око стањa животне средине је иницирана посетом и ставовима званичника Европске уније, а не фокусирањем наше јавности и доносиоца одлука на проблеме у сектору животне средине.
На територији АП Војводине, Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине у складу са својим надлежностима у области заштите животне средине, од свог оснивања улаже значајне напоре да прати и унапреди квалитет ваздуха, воде, земљишта и природне баштине. Реализовано је преко 1000 пројеката са локалним самоуправама, удружењима грађана, стручним и научним институцијама, управљачима заштићених подручја, корисницима риболовних вода и другим партнерима. Инициран је и реализован читав низ прекограничних пројеката. Израђена је студија стања животне средине у АП Војводини са предлогом мера за њено унапређење. Ипак, због комплексности те области, бројних негативних притисака, недовољних финансијских улагања и усклађености секторских политика, животна средина је и даље бременита бројним проблемима. Посебно треба истаћи нарушен квалитет површинских и подземних вода и потребу санације загађених водотока и пречишћавања отпадних вода. Присутно је загађење ваздуха као последица емисије из индустрије, саобраћаја и домаћинстава, као и земљишта и вода услед неадекватног одлагања отпада, изливања непречишћених отпадних вода насеља и индустрије и често неадекватне примене хемијских препарата у пољопривреди и шумарству. Удео заштићених подручја је недовољан у односу на европске критеријуме, уз још увек неадекватно функционисање еколошке мреже. Изузетно мала шумовитост и одсуство заштитних зелених појасева воде још израженијим неповољним ефектима климатских промена. Успостављање адекватног системског праћења стања елемената животне средине и притисака (вода, ваздух, земљиште, бука,…), један је од приоритета, чиме би се ефикасно пратиле промене и предузимале активне мере заштите.
Кључно је питање како постићи европске стандарде у овој области. Неспорно је да су неопходне корените промене, пре свега, примена законске регулативе хармонизоване са ЕУ, јачање институционалних капацитета, адекватан финансијски подстицај и усклађеност са другим секторским политикама. Национална законска регулатива је у великој мери усклађена са европским стандардима, али је недовољна њена примена у пракси. С обзиром на комплексност и захтевност проблема у сектору животне средине, неопходна су велика финансијска улагања. Укидањем Фонда за заштиту животне средине РС средином 2012, као и раздвајањем области животне средине у два недовољно синхронизована министарства, ускраћене су најзначајније наменске и системске инвестиције у сектору животне средине. Многи веома значајни програми и пројекти су тиме заустављени. Укидањем Фонда за животну средину РС корисници средстава на територији Војводине (локалне самоуправе, невладине организације, управљачи заштићених природних добара, стручне и научне институције), остали су ускраћени за око 20 милиона динара у 2011. години и 200 милиона динара у 2012. години, на основу потписаних уговора са Фондом и Покрајинским секретаријатом.
Иако је у надлежности Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине Покрајински буџетски фонд за заштиту животне средине, Законом о заштити животне средине (Сл. гласник РС, 135/04, 36/09, 72/09-др. Закон и 43/11-одлука УС) није предвиђено да део накнада за загађивање животне средине, које се остварују на територији Војводине, буду прилив овог буџетског фонда. Највећи део тих средстава одлази у републички буџет и не враћа се у област животне средине. У више наврата Покрајински секретаријат је предлагао код надлежног министарства да се у изменама и допунама овог Закона регулише усмеравање дела прихода (30 одсто) од накнада, у овај наменски буџетски фонд. Када би се то реализовало, значајно би се унапредио мониторинг животне средине, улагања у санацију црних еколошких тачака и поспешио одрживи развој локалних заједница у здравијем животном окружењу.
Иако ограничен постојећим околностима, Секретаријат је и у 2014. години издвојио значајна финансијска средства за заштиту и унапређење животне средине на територији Војводине, у износу од око 500 милиона динара, што је око 0,8 одсто укупног буџета АП Војводине. То ипак ни приближно не задовољава циљеве и потребе приближавања стандардима Европске уније, дефинисаним стратешким документима.
И поред наведених проблема, сматрамо да се у Војводини, сектору животне средине поклања много више пажње него у осталим деловима Србије. Отвореност у комуникацији са јавношћу, доступност података о животној средини, партнерство са свим заинтересованим странама, оријентисаност ка прекограничној сарадњи, обезбедили су овај квалитативни помак. Дугогодишња сарадња са невладиним сектором у значајној мери је допринела промовисању и унапређењу животне средине и подизању јавне свести на локалном нивоу.
