Picture of the authorPicture of the author
/ Нови Сад, четвртак, 09.07.2009

Сарадња АП Војводине и италијанске регије Фриули Венеција чулија

09072009_venecija_ms

Читај ми

Читај ми
AA

Нови Сад, 9. јул –  На  конференцији за медије у Извршном већу АП Војводине представници Покрајинског  секретаријата  за регионалну и међународну сарадњу и  италијанске регије Фриули Венција чулија (ФВч) говорили су о досадашњој међусобној  сарадњи и могућностима њеног проширења. Новинарима су се обратили Владмир Пандуров, заменик ресорног секретара и др Марко Брусески, потпредседник Конфиндустрије Удине  (Удружење предузетника). Посета делегације ове италијанске регије реализована је са циљем сагледавања економских услова и могућности за привредно повезивање привредника две регије која је договорена 2007. године потписивањем Споразума о сарадњи ФВч и Војводине, односно Изјаве о намерама,  коју су ове године потписали председник ИВВ др Бојан Пајтић и председником регије ФВч. Владимир Пандуров је изразио очекивања да ће се сарадња две регије наставити јер постоји, како је рекао, широка листа потенцијалних пројеката за сарадњу. Оценио је да ће сарадњу  убрзати и формирање Канцеларије ФВч, односно Куће Фриули Венеција чулија у Новом Саду, што ће допринети  свакодневним контактима и повезивању два региона. Подсетио је да су остварени многи контакти у разним областима, попут енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије, а да се очекује знатно проширење у оквиру развоја туризма и туристичке привреде. Пандуров је навео и иницијативу за креирање заједничких докторских студија на универзитетима у Новом Саду и Удинама. Поред ових,  постоје и иницијативе за сарадњу сајамских институција два региона, као и наставку пројекта израде регистра фирми зарад једноставнијег повезивања двају  привреда, казао је Пандуров. – Размотрили смо могућности финансирања од стране фондова ЕУ. Примарно нама су отворени фондови "Јадрански програм ЕУ" и програм "Југоисточна Европа", као и могућности које су отворене у оквиру програма прекограничне сарадње, где италијанска страна не може директно да учествује, али могу помоћи кроз пренос пројектних идеја или као подизвођачи на неким пројектним активностима, објаснио је Пандуров.  Гости из ове италијанске регије сложили су се да постоје велике могућности сарадње. Др Марко Брусески је истако да су две регије врло сличне,  пре свега по оријнтисаности ка пољопривреди. – 80 посто Војводине оријентисано је пољопривреди, којој је потребна иновативност,  казао је  др Брусески и понудио помоћ у одговарајућој механизацији, машинама  и новим пројектима. Уочио је и потребу помоћи  у мрежи за  наводњавање, недостатку хладњача за воће и поврће и силоса за кукуруз и шећерну репу, што је повезано са потребом  повећања извоза. Сарадња се може остваривати и на плану гајења нових сорти винове лозе, што се може остварити путем  сарадње Универзитета у Новом Саду и Научног парка у Удинама. Наиме, понудили су квалитетну сорту винове лозе која је много отпорнија, чија је цена приступачнија и која је мање третирана да би се одржала. Према др Марку Брусескију велики потенцијли за сарадњу леже у  туризму,  који омогућава озбиљну међусобну размену. Као добар пример навео је сеоски туризам, који се у последњих десетак година развија и у њиховој регији. Др Брусески је навео још неколико сектора за сарадњу две регије. Један је и у могућности које пружа Дунав, у оквиру којег већ постоје значајни пројекти, као што је уређење приобаља и изградња марина за које је заинтересована италијнаска страна. – Данас у свету велико је занимање за нове енергије, као што су биогас и биомаса и  пројекти треба да иду у том првцу, оценио је др Брусески и додао да су енергија и инфраструктура предуслови и за друге секторе у које је уврстио и пројекте за канализационе мреже и водоснабдевање. Похвално се изразио за бригу о еколошкој заштити у Војводини. Руковођење, селекција и рециклажа отпада још један је секетор у коме италијанска страна нуди своју помоћ како не би  правили почетничке гршке. Истакао је значај сајамских манифестација и  улогу привредних комора, поготово за мала и средња предузећа, која у пројектима прате велике компаније. – Што се тиче сектора информационих  технологија имамо важне кластере и паркове који су спремни да вам пруже подршку, казао је др Брусески.

fixed-img