Нови Сад, 26. мај – Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине организовао је у ЕПС-у редован састанак, који се одржава сваке године на крају грејне сезоне, на којем се сумирани остварени резултати и представљени планови за наредну грејну сезону. Састанку су присуствовали бројни представници топлана и локалне самуоправе. Скупу су се обратили Радослав Стриковић, ресорни покрајниски секретар, Жељико Бајић, директор "Електровојводине" и Томислав Папић, заменик секретара за енергетику И минералне сировине.
Секретар Стриковић изнео је оцену Извршног већа да су сви чланови Кризне гупе радили квалитетно. Није дао конретне податке о финансијским средствима намењеним топланама, јер то зависи од ребаланса буџета Покрајине, односно средства које ће добити Секретаријат. Према његовим речима данашњи састанак ће дати и неке одговоре како да се најбоље изврши припрема за предстојећи грејни период.
– Секретаријат прати шта се дешава не само у топлотној, већ и у другим видовима енергије, а прати и начине на које се енергија губи, казао је Стриковић и објаснио да је један од начина да се то спречи и поправка постојеће топловодне мреже и котлова.
– Наша топловодна мрежа стара је од 20-30 година, а преко 100 км је старије и од 30 година. Ситуција је таква да се губици не могу мерити инструментима, већ прорачунима, што указује и на потребу штедње у садашњим тешким економским приликама – рекао је Стриковић. Како је објаснио Секретаријат ће учинити додатне напоре како би се обезбедила средства и за ове намене, јер је досадашњи прилив био редован из приватизције. Подсетио је и на један од закључака Извршног већа да, ради енергетске ефикасности и смањења губитака, локална самоуправа мора да да свој максималан допринос.
Томислав Папић је оценио да су током протекле грејне сезоне топлане и енергетски субјекти, поготово ЕПС, били добро припремљени. То показује и успешно преброђена кризна ситуација коју нико није очекивао, када је престао доток гаса из Русије.
– Топлане су брзо успеле да пређу на алтернативне могућности које су имале, а ЕПС, и Електровојводина су одрадиле велики део посла, објаснио је Папић.
Очекује се да ће ове године ситуација бити другачија с обзиром да је техничко уређење складишта гаса Бантски Двор завршено и налази се у фази упунпавања одређених количина гаса што ће бити договорено у наредном периоду. Топлане су такође спремне, посебно након добијања 25 милона динара ради модернизације својих постројења.
Папић је навео да је ИВВ прошле недеље донело закључак и упутило га енергетским субјектима у Војводини како би они у својим развојним програмима дали приоритете у повећању енергетске ефикасности и смањењу губитака, како топлотне, тако у дистрибуцији гаса и електричне енергије.
Када су у питнају обновљиви, алтернативни извори енергије највећа је експанзија енергије ветра и највећи је број инвеститора који су заинтерсовани за улагања у ову врсту енргетске произвиодње.
– Прве две енергетске дозволе добијене су у општинама Ковин и Бела Црква, истакао је Папић, а односе се на ветропаркове чија је појединачна снага од по 180 мегавата. Према његовим речима очекује се да би до 2012. године имали 200 мегавата у енергији ветра. Ограничавајућа околност за овакву производњу енергије су средства. Наиме, познатои је да су обновљиви извори енергије за богате земље с обзиром да су то јако скупа решења. Да би се произвео један мегачас енергије из ветра са комплетном инфраструктруом потребно је око милион и по евра. Аналогно томе инвестиција за 200 мегавата је од 250-300 милона евра. Папић се осврнуо и на значај штедње енергије, пре свега у штедњи расвете која може да досегне и до 40-50 посто, ако се уместо класичних, користе штедљиве сијалице. Уштеде су и у изолацији простора. У Секретаријату имају припремљене пројекте који чекају средства, казао је Папић. Планирано је да се издвоји 30-40 милона динара ради повећања енергетске ефикасности топлана и котлартских постројења, али и предшколских и здраствених установа.