Нови Сад, 19. новембар  – На саветовању о положају медија у Војводини, које је данас организовао Покрајински секретаријат за информације, доминирала је тема која се односи на остваривање и обезбеђивање јавног интереса у области јавног информисања у Војводини и локалним самоуправама. Начин остваривање јавног интереса грађана да буду информисани веома је актуелна тема у светлу приватизације локалних и регионалних електронских медија, посебно са аспекта очувања стечених права и квалитетних "медијских производа" на језицима националних мањина.
На данашњем саветовању окупили су се представници војвођанских локалних самоуправа, директори и главни уредници медија, представници националних савета националних мањина, удружења новинара, јавног сервиса Војводине, а учествовали су потпредседница Извршног већа Војводине и покрајински секретар за информације Ана Томанова Маканова, заменик покрајинског секретара за информације Смиља Максимовић, помоћник министра за медије у Министарству културе Србије Драган Јањић, председник и заменик председника РРА владика Порфирије и Горан Караџић, представници Новосадске новинарске школе чија истраживања су, између осталих, послужила као основ за данашњу расправу, као и помоћници покрајинског секретара за информације.        На крају саветовања донета су четири закључка. Саветовање је показало да је неопходно да се мењају "медијски закони". Из расправе је произашло да је потребно наставити процес децентрализације у области информисања и да се покрајинским органима пренесу одређене надлежности у овој области, како је то и уређено новим Статутом Војводине.  Поред тога, неопходно је да покрајински јавни сервис повећа сопствену продукцију, како би задвољио јавни интерес грађана Војводине, те да још више афирмише мултикултурализам и толеранцију, као и да подстиче размену програма и независну продукцију на свим језицима на којима емитује програм. И на крају, кад је у питању приватизација локалних медија, уз констатацију да је потребно одвојити медије од државе, оцењено је да је  неопходно обезбедити услове за њихов опстанак и развој. Стога је неопходно обезбедити стабилно и сигурно финансирање локалних медија, уз примену комбинованог модела власничких односа. Свака локална самоуправа би требало да утврди свој интерес и удео у власничкој структури. Један од модела је да 30% власништва остане локалној сасмоуправи, 30% запосленима, а 40% да буде продато на тржишту. Поред тога, локалне самоуправе би требало да финансирају пројекте локалних медија од јавног интереса. Уводну реч о медијској политици у Војводини имала је Ана Томанова Маканова. Обраћајући се скупу, изнела је жељу да "заједнички решимо проблеме на које наилазимо сваки дан, да постоји потреба да се мењају медијски закони, потреба да се изврши приватизација локалних медија, те да се направи ред у медијској сфери у Војводини". Наводећи одредбу из новог Статута Војводине да  Војводина уређује питања од покрајинског значаја у јавном информисању у складу са Уставом, потврђеним међународним уговорима и законом који одређује питања од покрајинског значаја, утврђује јавни интерес грађана АП Војводине у области јавног информисања и радиодифузије и ближе уређује услове и начин обављања делатности покрајинског јавног радиодифузног сервиса, као и да  обезбеђује рад јавних гласила од покрајинског значаја на језицима националних заједница, Ана Томанова Маканова је истакла да се код утврђивања надлежности Војводине у овој области, посебан акценат ставља на јавни интерес грађана Војводине. – Јавни интерес грађана, као један од најбитнијих сегмената у јавном информисању утемељен је у Уставу Србије, којим се јамчи да свако има право да буде обавештен о питањима од јавног значаја, којим се јамчи слобода мишљења и изражавања, као и слобода да се траже, примају и шире обавештења и идеје. Поред Устава и из закона: о јавном информисању, о радиодифузији и о слободном приступу информацијама од јавног значаја, произилази да је утвђивање јавног интереса грађана једна од основних категорија у јавном информисању на свим нивоима власти, тако да је та категорија уграђена у Статут, као и у предложене надлежности АП Војводине, навела је Ана Томанова Маканова. У складу са Статутом, Покрајински секретаријат за информације припремио је и предлог надлежности АП Војводине у овој области. Војводина, преко својих органа, у складу са законом којим се уређује област јавног информисања, навела је Ана Томанова Маканова, уређује питања од покрајинског значаја, доноси стратегију развоја, утврђује јавни интерес грађана Војводине у областима јавног информисања и радиодифузије и ближе уређује услове и начин обављања делатности покрајинског јавног радиодифузног сервиса, стара се о обезбеђивању информација од јавног значаја и интереса за јавност, обезбеђује јавност рада органа Покрајине, обезбеђује рад јавних гласила од покрајинског значаја, обезбеђује део средстава за рад јавних гласила на језицима националних мањина и етничких заједница, успоставља сарадњу на регионалном нивоу, обезбеђује део средстава за несметано коришћење права инвалида и хендикепираних лица у јавном информисању, оснива Савет радиодифузне агенције АП Војводине, даје сагласност на његов Статут и бира његове чланове, бира чланове Програмског одбора Радиодифузне установе Војводине, разматра план рада, извештај о раду и пословању и годишњи обрачун РУВ-а, води и ближе уређује начин вођења регистра јавних гласила у Војводини и врши надзор над спровођењем закона којима се уређује јавно информисање, радиодифузија и слободан приступ информацијама од јавног значаја. – Статут Војводине доприноси децентрализацији наше државе и изградњи демократског и грађанског друштва. Дозвољава да ниво власти који се преноси на АП Војводину и локалне самоуправе  буде ближи грађанима  и самим тим да  органи буду више у функцији и служби грађана – истакла је потпредседница Томанова Маканова. Помоћници и саветници покрајинског секретара за информације Мирјана Антић, Шандор Балинт, Слободан Цветковић и Калман Кунтић  представили су  како се креирају стратегија и концепт рада Покрајинског секретаријата за информације, како ће се спроводити акциони план и водити активна политика у области  медија на територији Војводине. Мирјана Антић је кроз хронолошки и садржински приказ одредаба позитивних закона којима се уређује приватизација локалних и регионалних емитера указала на потребу решења колизије Закона о радиодифузији и касније донетог Закона о локалној самоуправи.  По првом, радио и телевизијске станице имају обавезу да се приватизују, а по другом локална самоуправа може да оснива телевизијске и радио-станице. Агенција за приватизацију је у фебруару ове године одредила прекид поступка приватизације ових медија на 180 дана. У Војводини су 24 медија била обухваћена "заустављањем приватизације". Шандор Балинт је изнео податке о субвенционисању листова од покрајинског значаја.  Из буџета Војводине издвајају се средства за издавање 27 новина које излазе на више језика. У 2008. години, за њихово финансирање издвојено је 276.362.000 динара. У периоду од 2000. до 2008. године, на име субвенција за издавање ових новин а издвојено је више од 1,3 милијарде динара. Калман Кунтић је говорио о медијској слици Војводине.  Упоређујући податке из 2004, 2006. и ове године по војвођанским општинама, изнео је податак да готово половина локалних самоуправа у Војводини има само један медииј, или ни један и указао на специфичну ситуацију код мањинских медија. У Војводини до сада  није приватизован још  21 електронски локални медиј. Од тог броја, њих 17 има програм и на мањинским језицима. Слободан Цветковић презентовао је мултимедијални портал на званичном веб-сајту Извршног већа Војводине, којим се обезбеђује јавност  и доступност рада покрајинских орган. Драган Јањић из Министарства културе је указао да промене медијских закона неће бити обављене "преко колена" без консултација са стручном јавношћу. Указао је на значај да се на тај пут кренуло, те да радна група која ради на измени медијске регуилативе свој рад базира на принципу слободе медија и заштите јавног интереса. Не прејудицирајући будућа решења, Јањић је реркао да није циљ да се заштити општинско власништво над медијима, већ јавни интерес. – Приватизација локалних медија неће бити заустављена, али треба наћи модел како да заштиоттимо јавни интерес у локалном информисању и Министарство има идсеју да се другачије уреди власнички однос, односно да обезбеди власнички удео општине у локалном електронском медију, рекао је Јањић и указао да је и начин издвајања средстава у општин и која су намењена медијима веома важно питање. По Јањићу, тај новц се не би издвајао за медиј, већ наменски за јавни интерес. Проф. др Дубравка Валић Недељковић презентовала је истраживање Новосадске новинарске школе на тему "Локална самоуправа и медији" Резултати истраживања указују да постоји реална бојазан да ће се угасити квалитетни програми на језицима мањина у локалу. Такође, досадашњу приватизацију прати нетранспарентно власништво. Она је представила и иницијативу угледних локалних медија да општина задржи 30 олдсто власништва и изнела податак да 89,2 одсто испитаника сматра да је потробно постојање неке врсте јавног сервиса на локалном нивоу. Иначе, испитивање односа локалне самоуправе и медија, првенствено с аспекта аспирација општина да задрже оснивачка и власничка права и обавезе спроведено је у октобру ове године. По речима истраживача Вишње Баћановић, од 45 општина, 37 је вратило попуњен упитник. По мишљењу већине испитаних, општине би требало да буду власници медија, бар у неком проценту власништва, али не треба да имају утицај на уређивачку политику и кадровска решења у медијима. Медиј на локалном нивоу који функционише као јавни сервис грађана већина је препознала као пожељан модел и изабрано је неколико начина на који се овакав тип медија може финансирати. Потребно је обезбедити стабилан начин финансирања, кроз сталне јавне конкурсе, које би могла да спроводи независна експертска комисија за доделу пројектних средстава, као и за евалуацију. Како је потпредседница Извршног већа Војводине Ана Томанова Маканова и навела, циљ данашњег саветовања требало је да да предлоге како да "обезбедимо сигурност финансирања локалних медија, да их оживимо, те да обезбедимо да стечена права свих етничких заједница у области информисања не буду угрожена и заједнички створимо услове за даљи развој медија и на локалном и на покрајинском нивоу".