Нови Сад, 14. октобар  –  Скупштина АП Војводине на данашњем, шестомзаседању, са 89 гласова, утврдила је  Предлог Статута АП Војводине иупутила га Народној Скупштини Републике Србије на давање сагласности.
Обраћајући се  посланицима, шеф Координационогтела  владајуће коалиције  у Скупштини АП Војводине проф. др Драгослав Петровић подсетио је да је Предлог Статутаупутило 78 посланика Скупштине, а да је поступак инициран одредбама Уставногзакона који обавезује да се у року од 90 дана након конституисања садашњегсазива Скупштине АПВ припреми предлог новог Статута АП Војводине.  Професор Петровић је истакао  да су неспорни циљеви доношења овог акта :пуна интеграција Војводине у правни систем државе Србије, отварање простора запуну имплементацију  надлежности, права,обавеза и одговорности органа и институција АП Војводине, а који су дефинисаниновим Уставом државе Србије.Према речима  проф. др Драгослава Петровића,уз сва реална ограничења у највишем правном акту Републике Србије, он пружамогућности да се изузетно значајно унапреди положај Покрајине, као и да сеунапреде и систем управљања и организација у органима и институцијамаВојводине, што ће довести до савремених и перспективних решења, унапредитиефикасност економског система, потенцирати развојну компоненту и позитивноутицати на стабилност државе и одисати афирмативним порукама европској јавностии другим међународним факторима. Наравно, у интересу грађана Војводине и свихграђана Србије.
Професор др Петровић је објаснио да би се овај концепт реализовао, полазнеоснове су биле оријентација на максимално коришћење могућности у смислуафирмације концепта даље децентрализације и преношења надлежности до локалнихсамоуправа, отварање могућности за прихватање елемената везаних за европскеинтеграције, посебно у области економске сарадње, обезбеђивање услова за већуефикасност органа и институција уз јасно дефинисану одговорност, као иотварање простора за висок степен реализације права мањинских заједница.У свом излагању проф. др Петровић наводи да су сва ова залагања у духудостигнућа нивоа опште прихваћених цивилизацијских норми, произилазе из потребезаштите интереса грађана Војводине или се јављају као морална обавеза и мибисмо се за њих определили и да за то нема основа у формалном смислу.Проф.др. Петровић је подсетио да је за : 1. европске интеграције и у том смислу одговарајућа решења и стандарде,већ у члану 1. Устава Србије  експлицитнонаведено: "Република Србија је држава заснована и на нечелу припадностиевропским принципима и вредностима". 2. децентрализацију кроз преношење права, надлежности, одлучивања иобавезујућих одлука које одатле произилазе, у члану 12. Устава  експлицитно презицирано: "Државна властограничена је правом грађана на покрајинску аутономију и локану самоуправу".3. И трећи битан сегмент који се односи на остваривање права мањинскихзаједница у чл.20. Устава је наведено : "Достигнути ниво људских имањинских права не може се се смањивати".А у чл. 79. Устава :"Покрајинским прописима могу се установити додатнаправа припадника националних мањина".Проф. др Петровић овом је додао и чл. 176. Устава : "Грађани имајуправо на покрајинску аутономију коју остварују непосредно или преко слободноизабраних представника".Члан 179. каже: "Покрајина самостално прописује уређење и надлежностисвојих служби".А у члану 183, експлицитно су наведена питања које Покрајина уређује и тесу области у основи пренете у члан 29. Предлога Статута, објаснио је проф. дрПетровић.Петровић је изнео да је све ово пажљиво респектовано већ приликом припремерадне верзије у којој су учествовала 22 стручњака из различитих области. Јавнарасправа о нацрту организована је  у 32општине, а 79 субјекта је писмено доставило 135 конкретних предлога . У фазиутврђивања Предлога извршено је 68 корекција и допуна у 35 чланова. "Спремнисмо да бар још 7 амандмана који су вам данас достављени прихватимо каоинтегрални део предлога", казао је проф. др Петровић и додао:- Наравно да увек може боље. И сигурно је то могло и овог пута. Били смоитекако спремни на компромисе, али само до мере која не угрожава: европскубудућност Србије, интересе грађана Војводине, елементе од значаја затрадиционално коректан суживот уз међусобно поштовање свих грађана Војводине ида се не угрожава даља децентрализација. Јер, ово су елементи који воде убољи живот. И ту нема компромиса. Грађани су барем оволико од нас очекивали,указали нам толико поверење и ми ћемо то реализовати. Европска смо регија, допалосе то некоме или не, такве односе изграђујемо тако да нас нико у томе нећеспречити. Овај Статут је у томе важан корак. Цениће то грађани целе Србије, панаравно и Војводине.  У образложењу текста за Предлог Статута АПВојводине покрајински секретар за прописе, управу и националне мањине др Тамаш Корхец је истакао да је предпосланицимима Скупштине АП Војводине најважнији правни акт, а његов значај даје ноту свечаног тренутка, којизахтева озбиљност, темељност и одговорност свих нас.  Др Корхец се у свом излагању  осврнуо на два дела образлагања текстаСтатута, где се први део односи на принципе вредности и начела, којима су севодили при изради текста, док се други односи на садржину, са освртом на критикеи полемике. У основи нови Статут  језаснован на Уставу Републике Србије и као такав је његова мера, и он није семераздора, већ поикретач економског развоја и интеграција.   Концепција начела и принципа, који су били водиљапри изради Статута, као највишег, најважнијег и основног правног акта ПокрајинеВојводине је уствари мера грађана и грађанки Војводине, које на овај начин,преко својих демократски изабараних представника учествују у доношењу одлука.За доношење овог правног акта, потребна је претходна сагласност Народне СкупштинеРепублике Србије са квалификованом већином посланика. Концепција још увекважећег војвођанског Статута, који је ступио на снагу 1991. године, био јеконцепцијски сасвим другачији, јер није имао снагу аутономије. Ми смо сада предложили другачији текст,објаснио једр Корхец, јер је он став не само Скупштине Аутономне Покрајине Војводине, већи њених грађана, који садржи принципе и конкретизује одредбе Устава РепубликеСрбије. Сам Устав је одредио оквире на уопштен начин што има добре и лошестране. Добро је то, истакао је др Корхец, што се створио простор и потребу задоношењем Статута, који је у скалду са европским интеграцијама, којима тежимо.Статут, рекао је др Тамаш  Корхец,одређује границе аутономности, на тај начин што је прецизирао имовину, приходеи питања од покрајинског значаја. Лоша страна огледа се у томе шторазграничава аутономију у Уставу, јер квалификована већина посланика како у АПВојводини, тако и у Народној Скупштини одређује меру аутономности. Зато јекако  на нама, тако и на посланицимарепубличке Скупштине велика одговорност да одредимо ту меру. –        Наша је намера била да текст Предлога Статута изађе изстерилног оквира у којем је био Статут из 1991. године- рекао је др Корхец идодао да Војводина има 160 година постојања и да јој не треба старатељство.-Аутономија није пасија појединаца, већ је то принцип по којем се обезбеђује,како заштита националних заједница Војводине, тако и свих њених грађана-објаснио је др Тамаш Котхец. – Као што је неколико пута до сада истакнуто,Статут је написан у оквирма Устава Републике Србије и као такав већ у члану 17.Устава пише да  је Држава Србијаограничена правима грађана Војводине на своју аутономију. Суштина у предлогу новог Статута лежи у појединимрешењима, одредбама и то оним, које се тичу решења о којима се највишеполемисало на јавним расправама. На почетку је указано на оно што су грађаниВојводине више пута потврдили на вишестраначким изборима да су опредељени заевропски пут Војводине, њене законе и прописе. Полемисало се о територијалнимграницама Војводине, где бих, нагласио је др Корхец, се не може полемисати, јерсе о промени територије грађани, изјашњавају на референдуму, што је и написаноу Уставу у  ставу 4, члану 192. Поред тога,у тексту  Статута истакнуто је да је НовиСад главни град Покрајине, где је замерено да једна држава као РепубликаСрбија, не може имати два главна града. Београд јесте главни град, државеРепублике Србије, али је Нови Сад, главни град Покрајине, а таквих примера имау бројним европским регијама, попут Покрајине Каталоније у Шпанији и у јужномТиролу у Италији. У Статуту су регулисана питања попут регионалне сарадње,имовине Покрајине, Развојне банке Војводине, као и отварање представништава уБриселу и европским регијама са којима Војводина сарађује. Ово је посебно важнода Статутом регулишемо, јер у Бриселу, где своје место имају представници 300европских регија и где се расправља о приступним фондовима европске уније јеважно да и Војводина, као мултиетничка, мултиконфесионална и као таква посебнарегија има своје место. Спорна су била питања регулисања статусаВојвођанске академије наука и уметности, јер сматрају појединци да постоји самоједна национална академија, што није тако, јер ВАНУ је давно конституисан и каотакав има посебан научни и културни значај за Покрајину. Истакнуто је дапокрајинске одлуке имају снагу закона, међутим оне имају значај закона. Акоодлуке покрајинске владе уређују друштвене и правне односе, онда оне уређујупитања утврђена законом Републике Србије. Питања  виших права националних заједница је билоспорно, јер основани су Савети националних заједница националних мањина, којиимају саветодавну улогу и као такви могу да донесу предлоге и мишљења. Истотако је било и питање употребе језика и писама, који су у службеној употребина територији АП Војводине, али ни то питање није изашло из уставнихограничења. Када су у питању надлежности, о њима се најмањерасправљало на јавним расправама, а оне су засноване на законима РепубликеСрбије. Скупштина АП Војводине ће доносити нормативне одлуке из области пренетеОмнибус законом, као и још 26 области, које се односе на лов, риболов,саобраћај, путеве, културу…где Војводина преузима одговорност. Важно је оно што је у тексту Статутанаглашена децентрализација покрајинске власти на локалну самоуправу, где сефункционално преноси одговорност у циљу ефикаснијег  деловања и рада. У Статут је унета иинституција покрајинског Омбудсмана, потом је унет и нов назив Извршног већа АПВојводине као Покрајинске владе, а све то није противуставно, закључио је дрКорхец.Др Тамаш Корхец је на крају излагања изразиозадовољство што је током јавне расправе било пуно конструктивних предлога, одкојих су неки и прихваћени и посебно нагласио да  покрајински Статут интегрише Војводину управни систем државе Србије.
 Уводно излагање имао је председник Извршног већа АП Војводине др Бојан Пајтић: Даме и господо посланици,Уважени демократски изабрани представници два милиона Војвођана,Да бисмо увек држали реч, најбоље је да је никада не дајемо.Али за нас је доцкан. Ми смо своју реч већ дали. Обећали смо грађанимаВојводине да ћемо заједно активирати све велике потенцијале наше регије.Обећали смо да ћемо овој и наредним генерацијама олакшати и улепшати живот. Минемамо куд, даме и господо. Нама мора бити боље.
  Данас одлучујемо о Статуту Аутономне Покрајине Војводине. Одлучујемо,дакле, да развијамо привреду и пољопривреду; да учврстимо равноправност свихнационалних заједница које овде живе; да локалне, покрајинске и републичкеинституције раде складније, брже и у најбољем интересу грађана. Овде је надневном реду бољи живот свих Војвођана.Данас у име Војвођана одлучујемо о томе треба ли Војвођанима самоуправа,знају ли шта им је потребно, умеју ли да користе своја права и слободе, могу лида контролишу власт. Данас, дакле, одлучујемо о нечему о чему су грађаниодлучили пре нас, онда када су нас бирали. Ми нисмо овде да бисмо ограничавали,већ да бисмо проширивали њихову власт и њихова права.Стављајући данас на дневни ред наше Скупштине садржај новог СтатутаАутономне Покрајине Војводине, ми извршавамо своју обавезу према више путаизраженој изборној вољи грађана, а истовремено се укључујемо у уставну обновуСрбије, која је започета усвајањем новог Устава наше Републике Србије. Зато јенови Статут сачињен не само у интересу грађана Војводине, него и у интересујачања нове конституције Србије, прихваћене као предуслов њеног даљегдемократског напретка и економског развоја.Правно уређење покрајинске аутономије огледа се и у контексту уставнеконсолидације Србије, која се, цитирам Устав, „заснива на владавини права исоцијалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинскимправима и слободама и припадности европским принципима и вредностима“. Ето, мисмо предлог нашег новог Статута градили на тим истим начелима.Ми знамо да некима још увек сметају „европски принципи и вредности“ када ихми уграђујемо у нови Статут Војводине. Али ја о тим и таквима нећу да изговоримни реч. Увек ћемо бранити право неких политичара да учествују у јавној расправио Статуту Војводине. Али ћемо увек памтити да они нама нису дали право даучествујемо у јавној расправи о Уставу Србије.Нећемо се правдати никоме зато што спроводимо вољу грађана који хоће даживе боље. Нећемо ту вољу доказивати никоме ко не жели да нас разуме. Нећемоу прошлост слати поруке о будућности Војводине, Србије и Европе. Ако неко хоћеда ограничи права Војвођанима, тај нека се правда и тај нека објашњава.Ми, даме и господо, имамо важнијег посла и зато нећемо дозволити дастатутарно регулисање Аутономне Покрајине Војводине буде злоупотребљено забесмислене сукобе слепих страначких интереса. Питање аутономије Војводине у21. веку није више питање сукоба две политичке елите, него питање односавласти према грађанима. Ако власт нема поверења у грађане, није ни заслужилада буде власт.Наше право на аутономију је дуже од два века дубоко укорењено у свестиВојвођана. Некад је то био само правни и политички идеал, а некад тешко извојеванаинституција са мање или више реалних надлежности. Али то право грађана насамоуправу опстало је до данас зато што су га Војвођани стално прилагођавалидуху времена и околностима у којима су покушавали да остваре своје грађанске инационалне интересе. Историја идеје аутономије Војводине увек је била усуштинској вези са интересом Срба из Срема, Баната и Бачке да живе у Србији каоматичној држави, а данас одражава и темељни интерес припадника свихнационалних заједница с којима Срби вековима живе заједно.Идеја аутономнеВојводине никад није свађала људе који хоће да у миру живе са својим суседима.Та идеја увек је била у функцији животних интереса свих који су се у Војводининастањивали и увек је остајала „у срцу народа“ – како је то говорио СветозарМилетић.Садржај нашег новог Статута прилагођен је не самоновом Уставу Србије, него и променама које су се догодиле у Србији у последњедве деценије. Ми у припрему новог Статута Војводине зато и нисмо ушли са тежњомда ревитализујемо оно што је неповратно превазиђено и историјски промењено.Аутономија из ‘74. године је аутономија у партијској држави и партијскојекономији. Ми то не желимо. Зато смо се трудили да нашу аутономију што вишефункционализујемо у оквирима модернизацијског процеса који у Србији имавећинску подршку грађана и без кога наша држава не може надокнадити болно итрагично заостајање које је доживела на прелазу два миленијума. Војводина хоће да се што пре укључи у европску поделу рада, хоће дапривуче страни капитал, нова знања и опрему, хоће да што више побољша својупонуду европском тржишту. Војвођани нису научили да седе скрштених руку и дачекају да нам државна суперструктура пронађе тржишта и привредне партнере. Тоније интерес ни Србије ни Војводине.Из тих разлога нам је важан онај круг одредби новог Статута које ће намомогућити да боље него до сада делујемо у домену својинских и економских праванаше Покрајине. Од највеће је важности што нам Устав Србије практично намећеодговорност за јавну својину у Војводини, а закон ће прецизирати обим нашихнадлежности и тих одговорности. Природно је, такође, што се на основу уставногправа на одређене изворне приходе и на транслаторно праћење јавне потрошње уРепублици у Статуту опредељујемо и на конституисање развојне банке Војводине,како би сваки динар којим располажемо ставили у функцију развоја нашепокрајине. Без свих тих аутономних права, наше уставно право на аутономију билоби празно и фасадно, не би водило никаквом бољитку ни Војводине, ни Србије.Даме и господо посланици,Поштовани представници воље грађана Војводине,Без децентрализације државе и без подстицања самосталне иницијативе Србијанема шта да тражи у савременој Европи. Ми немамо више времена за двоумљење.Морамо одмах да се изборимо са сиромаштвом, са незапосленошћу, са изолацијоми  страхом од тржишта, а посебно састрахом од међународног тржишта. Без тога нам нема убрзаног напретка, немаодрживог и самосталног привредног просперитета. Апсолутно сва европска искуствапоказују да је функционална децентрализација најбољи лек против правненесигурности, бирократског волунтаризма и корупције.Коме још треба доказивати да су строгоцентрализовани системи кроз историју увек били изложенији социјалнимдевијацијама? Коме још треба доказивати да централизам деведесетих у Србијиније успео да очува чак ни наслеђени костур привредне инфраструктуре? Зато тајмодел морамо хитно напуштати – да бисмо активирали све потенцијале Србије, дабисмо потпуно изградили инфраструктуру Војводине.Јер, овде је реч о широком, двомилионском интересу грађана Војводине даискористе „право на покрајинску аутономију“ које конституише Устав Србије у члану182. Нови Устав Србије легитимише Војводину као аутономну покрајину, а другимтериторијалним заједницама, које у праву на аутономију могу препознати некисвој витални интерес, оставља могућност да то право искористе на основуУстава. Није проблем Србије у томе што има једну Војводину. Проблем је што ихнема више.Даме и господо,Ми смо грађанима наше регије обећали европску Војводину за све добре људе.Ми у те људе верујемо више него што они верују у нас. И ми смо тим људимадали реч. Обећали смо им самоуправу, бржи развој и децентрализацију. Статуткоји ћемо данас усвојити није воља политичке елите у Војводини. То је воља инасушна потреба сваке жене и сваког човека који у нама виде озбиљне иодговорне људе.Нови Статут Војводине није епохалан и није историјски. Он нам самогарантује права која смо одавно заслужили. Али грађани овај Статут виде каојутро после тешке ноћи.Добро јутро,Војводино!Опредложеном тексту Предлога Статута вођена је исцрпна расправа, најпрепредставника посланичких група у начелу, а затим и расправа о појединачнимамандманима које су поднеле посланичке групе Демократске странке Србије – НовеСрбије, Српске радикалне странке и Напред Србијо.