Апатин/Нови Сад, 1. март 2013. – У Апатину, у Валикој сали Скупштине Општине, јуче је одржан семинар ВИП фонда под називом "Управљање отпадом и могућности коришћења отпада у енергетске сврхе". На семинару су представљени пројекти, искуства и изазови са којима се сусрећу постојећи страни инвеститори, Секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине АП Војводине и Стална конференција градова и општина Србије у области управљања отпадом и искоришћења отпада у енергетске сврхе. Едуковани су представници локалних самоуправа како би у разговорима са потенцијалним инвеститорима имали детаљну слику могућих изазова приликом реализације пројеката из овог сектора. Семинар су отворили Живорад Смиљанић, председник Општине Апатин и Александар Стојков, директор ВИП фонда.
„Постоје процене да ће у Србији бити неопходно да се уложи око 900 милиона евра до 2019, како би се у потпуности решио проблем управљања отпадом на одржив начин и у складу са Националном стратегијом, што држава неће моћи да финансира сама, без домаћег и страног приватног сектора. Постоји неколико начина на који би стране компаније могле да се укључе. Могле би да прикупљају, транспортују и депонују отпад, попут аустријске компаније А.С.А у Кикинди и Лапову; затим да – попут компаније Греентецх – рециклирају пет амбалажу, да спаљују отпад у термоелектранама, или цементарама, како то већ ради беочински Лафарге; или да производе биогориво из отпада, попут компаније Енерго зелена, која се бави управљањем животињским отпадом и која је недавно дошла у Инђију", рекао је Александар Стојков, директор ВИП фонда.Он је саопштио да, на основу занимања инвеститора који се ВИП фонду обраћају, може да се установи да постоји могућност да се у Војводини, у догледно време, из отпада производи депонијски гас, односно електрична енергија. Навео је и податак да, према инфомацијама ВИП фонда, у Војводини данас ради седам страних компанија у сектору зелене економије, које су уложиле 50 милиона евра и запослиле око 700 људи.Татјана Ђурић, помоћница Покрајинског секретара за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине рекла је да локације за одлагање отпада у Војводини најчешће не задовољавају ни минимум техничких услова. Према њеним речима, годишње се у просеку произведе 1,500.000 тона отпада у Војводини (760.000 комуналног и 500.000 тона индустријског), али се највећи проценат одлаже на депоније без претходне обраде. Постоје стотине илеганих сметлишта, већина општина има депоније, али оне нису у складу са техничким стандардима ЕУ, осим оне у Кикинди, тако да се може рећи да неадекватно поступање са отпадом представља један од највећих еколошких проблема у Војводини, рекла је Татјана Ђурић. Она је навела да се једна од важних активности Секретаријата односи на формирање региона за управљање отпадом, којих у Војводини има девет, од којих већина треба да добије, или чека дозволе, осим Инђије, где је изградња депоније у току, Сремске Митровице, у којој је изградња у завршној фази и Кикинде, у којој је компанија А.С.А. изградила депонију.Представницима локалних самоуправа на семинару се представило неколико страних компанија из области „зеленог сектора".„Ми смо се за Србију, Војводину и општину Инђија определили јер није било фабрике те врсте у Србији. Неколико наших студија показало је да постоји велики проблем са третманом отпада и да 80 посто отпада не може да се прерађује овде. Чињеница да данас Србија има ову врсту погона, те да се животињски отпад може третирати на прави начин, представља неку врсту позитивне референце на њеном путу ка ЕУ. Инвестиција Енерго зелене вредна је 21 милион евра, за сада имамо више од 40 запослених, а планирани пуни капацитет фабрике је 150.000 тона, када ће бити запослено 100 радника", рекао је Курт Дериеуw, менаџер за Србију компаније Елецтраwиндс-С д.о.о. (Енерго-зелена).Роланд Фекете, менаџер индустријске екологије у Беочинској фабрици цемента Лафарге, објаснио је да Лафарге примењује концепт индустријске екологије, односно поновне употребе отпада као сировине:„Кључни изазови за употребу алтернативних горива у Србији су у томе што нема финансијског подстицаја за сакупљаче отпада за рециклажу и ко-процесинг, што не постоји такса за коришћење депонија, која постоји у 26 земаља Европе. То је тема о којој треба интезивно размишљати, јер би ко-процесинг у фабрикама цемента у Србији могао у потпуности да реши третман отпадних гума, отпадног уља и биомасе, у фабрикама цемента у Србији могло би да се нађе регионално решење за комунални и индустријски отпад, брзо и поуздано решење за државне органе, будући да све фабрике имају велико искуство у ко-процесингу", рекао је Фекете.Љубиша Никшић, шеф комуникације и корпоративне одговорности компаније А.С.А. ЕКО д.о.о., говорио је о искуству компаније А.С.А, која у општини Кикинда и околним селима пружа услуге сакупљања општинског отпада. Ова аустријска компанија је 1990. почела да осваја тржиште Југоисточне Европе, 2006. основала је А.С.А. Еко у Србији, 2007. започела је са пружањем услуга сакупљања и прераде отпада у општини Кикинда, а данас има савремене депоније у Кикинди и Лапову, при чему је један од основних принципа ове компаније да преузима раднике локалног јавног комуналног предузећа.Михаил Матески, генерални директор компаније Греентецх д.о.о. представио је компанију, чланицу групације са седиштем у Румунији, која годишње на нивоу ГРЕЕН групе рециклира 50.000 тона амбалажног ПЕТ отпада и 10.000 тона остале отпадне пластике, а до краја 2013. ће по капацитету постати водећа компанија у Европи у рециклажи отпадне ПЕТ амбалаже. Ова компанија је у Србију стигла 2005. У Младенову код Бачке Паланке су инвестирали 1,5 милион евра у фабрику чији је производни капацитет 600 тона месечно, у којој ради 50 радника. Греентецх је, од 2011. до краја 2012. године, инвестирао 18 милиона динара у набавку сакупљачке опреме и унапређење инфраструктуре мреже добављача. Матески је најавио да ће ускоро почети да ради прво постројење "боттле то боттле". У новембру 2012. постављен је камен темељац за нову фабрику, такође у Младенову, која ће бити прво постројење у Србији у коме ће се рециклажом ПЕТ амбалаже производити Р-ПЕТ гранулат – сировина за израду нових ПЕТ боца.На семинару су предавачи били и Светлана Марушић из покрајинског Секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине и Љубинка Калуђеровић, секретар одбора за заштиту животне средине СКГО.