Нови Сад,2. децембар – Скупштина АП Војводине је на данашњем заседању размотрила и усвојила Извештај о пословању Фонда за капитална улагања АП Војводине за период од 12. децембра 2006. до 10. новембра 2009. године. За прихватање Извештаја гласало је 80 од 98 присутних посланика.У свом обраћању председник Извршног већа АП Војводине и председник Управног одбора Фонда за капитална улагања др Бојан Пајтић, овом приликом је рекао:
{флв}02122009_Пајтиц{/флв} – Кад кажем Фонд за капитална улагања Војводине, мислим на кључни разлог због којег сам пре три године инсистирао на вишем степену финансијске и функционалне аутономије Војводине у новом Уставу Републике Србије. Мислим на Уставну дефиницију нашег буџета чије су три седмине намењене финансирању капиталних расхода. Захваљујући томе, пре само три године смо основали институцију о чијим импресивним резултатима већ данас говоримо. Кад кажем Фонд за капитална улагања, мислим на све што смо у том кратком року изградили или увелико градимо на : – 1.400 километара саобраћајница и саобраћајне инфраструктуре – пет мостова – једно пристаниште – 20 одбрамбених насипа дуж Дунава, Тисе, Тамиша, Саве, Босута, Нере и Брзаве – 31 каналску мрежу хидросистема Дунав-Тиса-Дунав – 152 водоводне мреже у насељеним местима, и – 127 система канализационих мрежа. Кад кажем Фонд, мислим на: – пет установа Клиничког центра Војводине – Ургентни центар – Институт за плућне болести "Каменица 2" – 19 болница, амбуланата и домова здравља, и на – нову медицинску опрему за наше грађане у вредности од око милијарду динара. Кад кажем Фонд за капитална улагања, мислим и на: – 14 предшколских установа – 44 школе – пет високошколских установа – 13 домова за смештај студената, и на – 2 дома за смештај старих особа. Кад кажем Фонд, мислим на – 3 позоришта – 2 галерије – 3 културно-историјска споменика и 53 верска објекта – 29 спортско-школских хала – 36 спортских хала и терена – 2 базена – аква-парк и туристички објекат од 12 хиљада квадрата – 5 гасоводних мрежа – 17 система јавне расвете у војвођанским местима, и на – 15 индустријских зона површине преко 150 хиљада метара квадратних. Даме и господо посланици, Кад кажем Фонд за капитална улагања, мислим на грађане и грађанке у Војводини који јако добро знају шта им је потребно и који су им приоритети. Мислим на њихову иницијативу и на општинске органе који су жеље грађана са нама спроводили у дело. Кад кажем Фонд, мислим на то да су Војвођани за само три године изградили или граде све што сам набројао, па и више од тога. Зато што знају шта хоће, зато што умеју да одговорно користе своју самоуправу и зато нико не сме да их потцењује. Кад кажем Фонд за капитална улагања… треба ли још нешто да кажем? Податке о раду и пословању Фонда за капитална улагања изнео је покрајински секретар за финансије мр Јовица Ђукић.
– У извештају су садржани детаљни подаци о улагањима путем Фонда, који су исказани аналитички. Наведени су појединачно сви пројекти и инвестиције које је Фонд у протеклом периоду финансијски подржао. Детаљније од овога не може, јер извештај пружа увид, дословно речено, о сваком динару који је у последње три године инвестиран за капитална улагања у Војводини. Свима реално видљиве резултате Фонда у свим општинама без изузетка, желим да поткрепим и егзактно измереним утицајима које улагања путем Фонда имају. Мерење тог утицаја видљиво је коришћењем најједноставнијих показатеља, као што су обим улагања средстава Фонда у односу на укупан буџет или у односу на капитални део буџета локалне самоуправе у којој се инвестира преко Фонда. Резултати ових мерења нарочито су значајни ако посматрамо најнеразвијеније општине у Војводини, а Фонд ту у овом моменту има улогу најважнијег инструмента преко кога се ублажава регионални дебаланс у њиховој развијености. Капиталним улагањем у општине и градове,Покрајина је спречила расипање капацитета и ресурса, као и даље осиромашење општина и њихових грађана. Развој привреде кроз стварање нових технологија и индустријских капацитета, равномерни регионални развој кроз подршку неразвијеним и недовољно развијеним општинама путем финансирања израде пројектне документације и побољшање квалитета живота грађана кроз улагања у образовање, здравство и комуналну инфраструктуру били су и остали главни циљеви покрајинске владе и Фонда за капитална улагања и ми смо решени да, упркос светској економској кризи, остваримо наше приоритете. Инвестиције које су у току нису значајне само због изградње инфраструктуре, већ и зато што запошљавају десетине хиљада људи, па слободно могу рећи да је реч о пројектима запошљавања у Војводини. У извештајном периоду, Управни одбор Фонда донео је 1.698 одлука о додели средстава, вредних 50.838.085.728,31 динара, и то: – у 2007. години укупно 616 одлука – вредности радова 20,1 милијарда динара, – у 2008. години – 869 одлука укупне вредности 18,5 милијарди динара и – у 2009. години – 213 одлука, укупне вредности радова од 12,2 милијарде динара. Посматрано по областима улагања, Управни одбор Фонда је за област: – саобраћаја и телекомуникација донео 447 одлука, вредност радова 16,7 милијарди динара, – водопривреде и заштите животне средине – 402 одлуке, вредност радова 12,8 милијарди динара, – архитектуре, урбанизма и градитељства – 473 одлуке, вредност радова 7,4 милијарди динара, – здравства и социјалне заштите – 106 одлуке, вредност радова од 7,1 милијарда динара, – образовања, науке и иновација – 133 одлуке, вредност радова 4,2 милијарде динара, – енергетика – 85 одлука, вредност радова 1,8 милијарди динара, – технолошког развоја – 31 одлука, вредност радова 568,7 милиона динара, – пољопривреде – 15 одлука, вредност радова 160,7 милиона динара, – туризма, угоститељства, бања и лечилишта – 6 одлука, вредност радова 159,5 милиона динара. Издвојио бих најважније инвестиције које су од изузетног значаја за бољи, квалитетнији и хуманији живот свих грађана целе Покрајине, па чак и Републике, и то: 1. изградњу Ургентног центара Клиничког центра Војводине за коју је одобрено укупно 2,2 милијарде динара, 2. Институт за плућне болести у Сремској Каменици са пројектом вредним 1,4 милијарде динара,тзв. Каменица ИИ 3. факултети и студентски домови, са инвестицијама од преко 1,1 милијарде динара, 4. Клинички центар Војводине са пројектима у вредности више од 670 милиона динара 5. Санација, реконструкција и изградња насипа на војвођанским рекама , којима се од поплаве брани милион хектара обрадивих пољопривредних површина. Јавне набавке вођене су по рестриктивном поступку. Посебно истичем да у досадашњим спроведеним поступцима, Комисија за заштиту права понуђача и јавног интереса при Управи за јавне набавке није ни у једном случају, ни у целини нити делимично, поништила поступак за доделу уговора о јавној набавци, што говори да је служба Фонда веома стручно, квалитетно и професионално обавила ове обимне и сложене послове. Протекле две године Војводина је била највеће градилиште у овом делу Европе. Не постоји ниједна општина где није започето финансирање бар четири пројекта. У посматраном периоду, започето је финансирање 1.020 донетих одлука о капиталним улагањима, укупне вредности радова од 32.910.888.265,35 динара. Завршено је финансирање радова у вредности од 26.326.955.627,21 динара, или 80% вредности одлука чија је реализација започета. На овај начин у целости је исфинансирано 595 донетих одлука. Посебно истичем да су за реализацију свих послова који су финансирани преко Фонда за капитална улагања ангажована искључиво домаћа предузећа и установе, укупно њих 169. Ангажовање домаћих капацитета је најефикаснији метод борбе против незапослености. За инвестиције од непосредног значаја за све грађане Војводине до сада су одлукама УО Фонда одобрена средства у висини од 50,8 милијарди динара, или за 8,4 милијарди динара више средстава него што је један годишњи обим буџета свих општина и градова у Покрајини – 42,4 милијарде динара. Фонд за капитална улагања је приликом доношења одлука о одобравању средстава за капиталне инвестиције водио рачуна о сиромашним општинама, као и о томе да град Нови Сад не буде у повлашћеном положају. Тако је за капиталне инвестиције одобрено општини Нова Црња – скоро седам годишњих буџета те општине, општини Ада – шест годишњих буџета, општини Житиште – пет годишњих буџета, општини Тител – скоро четири годишња буџета, општинама Ковачица, Ириг, Нови Кнежевац, Сечањ, Бач – нешто преко три годишња буџета ових општина, појединачно посматрано, а општине Чока и Опово добиле су 2,8, односно 2,6 својих буџета и Мали Иђош – 2,5 своја буџета. Такође је за капиталне инвестиције на територији општина, Кањижа, Сремски Карловци и Бела Црква из Фонда за капитална улагања опредељено (за сваку појединачно), двоструко више средстава него што су њихови буџети. Насупрот овим општинама, за капиталне инвестиције које су од значаја пре свега за грађане који живе на територији Града Новог Сада одобрена су средства у износу од 3,7 милијарди динара, што чини свега 28% буџета Града Новог Сада. Овај податак довољно сам за себе говори, тако да се досадашњи рад Фонда никако не може назвати „новосадизацијом" у одобравању средстава. Капиталним инвестицијама, оствареним преко Фонда, наше општине и градови су у просеку ојачане са приближно исто онолико средстава колико су и саме уложиле. Међутим, уколико посматрамо општине са најмањим обимима буџета, уочава се да су износи капиталних инвестиција који су остварени преко Фонда на територији тих општина вишеструко већи него износи које су општине из својих буџета издвојили за капиталне расходе. Од укупног износа средстава за капиталне инвестиције реализованих преко Фонда, 26,3 милијарде динара, износ од 5,5 милијарди динара, или 21% односи се на пројекте који су од значаја за целу територију АП Војводине, док се износ од 20,9 милијарди динара, или 79% средстава, односи на улагања која се могу непосредно везати за територију поједине општине, односно града и која су од интереса за локално становништво које живи на тој територији. Кад је реч о финансијском извештају Фонда, Одлуком о буџету АП Војводине за 2007. годину, Фонду су била опредељена средства у износу од 22,9 милијарди динара и то само за финансирање капиталних улагања на територији АП Војводине. Будући да у првој години рада Фонда, локалне самоуправе, као и јавна предузећа нису били спремни, реализација инвестиција није могла да добије пун замах. У 2007. години са рачуна извршења буџета на рачун Фонда пренето је 4,9 милијарди динара, будући да Фонд није могао да финансира ниједан пројекат који нема комплетну документацију. Одлуком о буџету АП Војводине за 2008. годину, Фонду су опредељена средства у укупном износу од 18,8 милијарди динара.По захтевима Фонда, извршаван је пренос средстава са рачуна извршења буџета на подрачун Фонда у износу од 14,9 милијарди динара. Фонд за капитална улагања пренео је извођачима радова и осталим добављачима износ од 14,8 милијарди динара, на основу уговора о асигнацији и на основу стварно извршених радова исказаних у испостављеним ситуацијама. Финансијски извештај Фонда за 2008. годину, усвојила је Скупштина АП Војводине у склопу Одлуке о завршном рачуну буџета АП Војводине за 2008. годину и Извештаја о извршењу одлуке о буџету АП Војводине за 2008. годину. Одлуком о буџету АП Војводине за 2009. годину, Фонду су планирана средства у укупном износу од 14,6 милијарди динара. Будући да је у укупном дефициту који је у склопу аранжмана са ММФ-ом пројектован за Србију, дефицит буџета АП Војводине касније ограничен на ниво од 11 милијарди динара, део процењених и остварених приватизационих примања (9,63 милијарди динара) није могао бити распоређен за јавну потрошњу у овој години. Ребалансом покрајинског буџета су смањена средства која су првобитном одлуком била планира за финансирање капиталних пројеката у Покрајини управо због немогућности коришћења остварених прихода од приватизације. Одлуком о ребалансу буџету АП Војводине за 2009. годину, Фонду за капитална улагања АП Војводине средства су смањена за 5,3 милијарде динара и пројектована на укупан износ од 9,2 милијарди динара. По захтевима Фонда, а у складу са финансијским планом Фонда и билансним могућностима буџета, извршаван је пренос средстава са рачуна извршења буџета на подрачун Фонда, тако да је у периоду од 1. јануара до 10. новембра 2009. године, са рачуна извршења буџета на подрачун Фонда усмерено 8,5 милијарди динара. И шта рећи на крају, осим да смо изузетно задовољни постигнутим, видљивим резултатима. Имали смо и реализовали један нови приступ у сарадњи различитих нивоа власти. А општине и градови су у Извршном већу АП Војводине, односно у Фонду за капитална улагања, препознали партнера који се брине о њиховом економском развоју, који им је дао замајац да крену развојним путем, што недвосмислено потврђују реализовани пројекти.
/ Нови Сад, среда, 02.12.2009
Скупштина Војводине усвојила извештај Фонда за капитална улагања
