Београд/Нови Сад, 5. јун 2013. – У оквиру тематске седнице Одбора за друштвене делатности Сталне конференције градова и општина у Београду, потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић говорио је о очувању и промовисању културно-историјског наслеђа из перспективе локалних заједница. У уводном обраћању, Зоран Гајић, председник Одбора за друштвене делатности и председник општине Чукарица истакао је да циљ Сталне конференције градова и општина јесте повезивање и дијалог између институција у целој Србији и изван ње. Зато је данас овај скуп посвећен очувању културне баштине, о чему су говорили стручни људи домаћих и институција културе из Француске.Представљајући активности у области заштите и очувања културног наслеђа у Војводини, из перспективе Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, секретар Славиша Грујић је подсетио да „на очување и промовисање културно-историјског наслеђа у локалним заједницама превасходно утиче могућност локалних заједница да препознају културно наслеђе на свом простору, да се идентификују са њим и да културно наслеђе прихвате као део своје завичајне препознатљивости, као и да дођу до сазнања о значају културног наслеђа у њиховој заједници за шири културни идентитет – регионални, национални, европски, светски".

"Наводим пример Сремске Митровице са културно-историјским наслеђем античког Сирмијума, једне од четири престонице Римског царства од краја 3. века, у чијој је околини рођено шест римских царева са свом својом визуелном нарацијом античког наслеђа. У том граду, у савременом урбаном језгру, сачувани су артефакти, са којима се становништво града свакодневно сусреће. Посредством Секретаријата за културу и јавно информисање, у оквиру сарадње АП Војводине са покрајином Фриули – Венеција – чулија, успостављена је и финанисирана стручна сарадња фондације „Аквилеја„ из Аквилеје и Завода за заштиту споменика из Сремске Митровице на заједничким пројектима неговања и презентације касноантичког културног наслеђа, са могућим заједничким наступима ка фондовима ЕУ", рекао је Грујић.

Као други пример, он је навео историјски комплекс Бача који чине тврђава, фрањевачки самостан, православни манастир Бођани, остаци турског хамама. Стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада су тамо стално присутни, подстичући свест локалне заједнице о значају културно-историјског наслеђа на њиховом простору. Покрајински завод за заштиту споменика културе, као установа чији је оснивач Влада Војводине, својим активностима подигао је препознатљивост културно-историјског комплекса Бача до нивоа његовог значаја за светску културну баштину.
"Развитак здравственог и бањског туризма у месту Врдник у Фрушкој гори отворио је могућности препознавања културно-историјског наслеђа овог места као фактора развоја насеља", рекао је Грујић, поменувши тамошњи рудник, рударске колоније, средњевековну тврђаву, родну кућу Милице Стојадиновић – Српкиње. "Активности на реконструкцији зграде ‘Касине’ у Врднику, чиме би се формирао Музеј рударства, указују на културну специфичност Врдника, као јединог рударског места у Војводини, чију локалну препознатљивост треба подвући и подићи до нивоа употребљивости у туристичкој понуди места. Град Вршац, који је у процесу транзиције у Србији успео да у добром делу очува своје привредно ткиво, детектовао је своје културно-историјско наслеђе као део општег позитивног утиска о граду и као елеменат општег развоја града. Зато је у граду Вршцу у току реконструкција Вршачке куле, обнова музејске поставке у ‘Конкордији’ као регионалном центру за културно-историјско истраживање Баната; а у Вршцу посебан значај имају и великани српске културе, рођени у овом граду као што су Јован Стерија Поповић, Паја Јовановић, Васко Попа."
Славиша Грујић је такође говорио о дугој традицији производње цигле и црепа у Кикинди, што је утицало на установљење вајарске колоније Тера, као и на брендирање мамута у кикиндском музеју – такозване „Кике", чији је скелет пронађен током ископавања за потребе компаније „Тоза Марковић". Могућност стварања културног идентитета на темељу дуге индустријске производње постоји и у граду Панчеву, као снажном индустријском центру са богатим могућностима очувања индустријског наслеђа. Формулисање културног идентитета Панчева, према речима Грујића, отежано је услед близине Београда као снажног културног средишта са значајним кругом културног утицаја ван свог градског простора. У поменутим примерима, Грујић је препознао задатак Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање да помогне локалним заједницама да очувају и прикажу своје културно-историјско наслеђе, те да подстакне локалне заједнице које то не чине, а имају капацитете за афирмисање свог културног наслеђа као фактора развоја локалне заједнице. Очување и неговање културно-историјског наслеђа у функцији је оплемењивања простора живљења, неговања духовног и културног идентитета савременог човека, али и у функцији општег развитка локалних заједница, развоја културне индустрије и креативне економије, при чему очување културно-историјског наслеђа постаје фактор подстицаја и развоја креативних капацитета одређене локалне средине, као савременом простору у којем се прожимају прошлост и садашњост, модерно и архаично, што је део савременог европског културног идентитета, поручио је Славиша Грујић.