Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић, у Дому културе у Србобрану, свечано je отворио изложбу пастела под називом „Два србобранска лета“ сликара Милана Коњовића (1943-1944). Изложбу је организовала Галерија „Милан Коњовић“ из Сомбора, док је аутор изложбе ликовни критичар Сава Степанов говорио о периоду када је сликар стварао пастеле и о његовој повезаности са Србобраном, током два ратна лета, због чега је изложба и добила такав назив. У име локалне самоуправе Србобрана присутне је поздравила заменица председника општине Слободанка Градинац.
„Док посматрамо пастеле великог маестра Милана Коњовића, које су данас пред нама, у њима се назире један спокој, мир и равнотежа уоквирена лепотом израза сваког од 25 радова“ рекао је секретар Грујић и додао да „без обзира на време у којем их је радио и начином сликања, пред нама стоје остварења великог сликара, којег је живот водио свуда по Европи, а данас ми идемо за њим његовим стопама. Пуно је радио, стварао и пуно тога нам је за собом оставио, као залог да чувамо бројна остварења, која ће после ове изложбе наставити да путују ка Чешкој, Аустрији, Мађарској и Македонији, где би требало да му се на том путу придруже дела још једног нашег великана Саве Шумановића. Ми се зато данас поносимо што их имамо и са великим задовољством отварам ову изложбу, која ће се у овом простору налазити све до 27.јуна ове године“ рекао је на крају излагања Славиша Грујић.
Милан Коњовић живео је 95 година (1898-1993) и током свог дугог живота био је учесник у два светска рата, а под старе дане доживео је и распад СФРЈ. Као и сваки уметник и он је у свом опусу имао аутентичне цртеже и темпере настале на ратиштима, где је цртао саборце, призоре између ратних дејстава у Првом, и слике логорских тема у Другом светском рату. Србобрански пастели насликани током два ратна лета 1943. И 1944.године имају значајно место у Коњовићевој уметности,јер је управо тим радовима сачуван његов пиктурални континуитет,јер иако нема „зле коби „ на сликама, он их је истакао тамним бојама и сивим тоновима и због тога се са правом ово назива његовом „сивом фазом“ стваралаштва.