У оквиру обележавања стогодишњице првог светског рата, Савез Срба у Румунији, на челу са председником Савеза Огњеном Крстићем, организовао је дводневни међународни научни скуп посвећен догађајима у Араду (Република Румунија) под називом „ Арадска тврђава- логор за српске интернирце у првом светском рату“. У оквиру научног скупа потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић положио је венац на спомен – плочу српским интернирцима код арадске тврђаве и на гробље „Помениреа“. Након тога, ресорни секретар посетио је и Цркву светих апостола Петра и Павла у Араду, где је сахрањен Сава Текелија велики добротвор српског народа, оснивач „Текелијанума“ у Будимпешти, председник Матице српске, племић, трговац, правник и филантроп. Надомак цркве налази се и родна кућа Саве Текелије у којој је пре 12 година Музеј Војводине у једном њеном делу поставио изложбу посвећену животу и делу великог ктитора.
„У овој години, када обележавамо 100 година од почетка Првог светског рата и свих жртава, које су пале на бојном пољу, не можемо да се не сетимо страдалих српских интернираца у арадској тврђави, преко 4.000 људи оставило је живот у овом логору, преживљавајући нељудске муке, патње и болести“ рекао је секретар Славиша Грујић и додао „да се са пиететом сећамо и оних, који су због учешћа у рату, добровољци или интернирци овде страдали, зато што су били осуђени да су српске патриоте. Арад је био стратиште где је од глади, батина, мучења и болести страдало за годину дана преко 1.700 људи, укупно их је убијено 4.317, док према подацима Српске црквене општине у Араду кроз овај логор смрти је прошло укупно 15.000. Неколико стотина њих сахрањено је на градском гробљу „Помениреа“, док је већина њих спуштена у гробницу иза тврђаве. Зато ми данас са дужним поштовањем одајемо сећање на велике жртве, које су наши преци поднели, а држава Србија, као и покрајина Војводина никада неће заборавити ове жртве“ истакао је на крају секретар Грујић.
Према историјским наводима у Арадској тврђави је 1914. године по налогу аустроугарских власти основан логор, који је превасходно намењен за Србе прогнане са простора аустроугарске провинције Босне и Херцеговине, затим из Краљевине Србије и осталих српских крајева.
