Покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић посетио је данас Музеј наивних икона у Подлокању, надомак Банатског Аранђеловца, који је у власништву Миливоја Бате Клепића.
Након тога, ресорни секретар је у обишао и завршене радове на археолошком истраживању сакралног комплекса у селу Мајдан код Новог Кнежевца
Обилазећи Музеј наивних икона у Подлокању ресорни секретар Грујић је истакао да је у очувању културне баштине Војводине и Србије битно помоћи и у развијању приватних музеја. На примеру овог Музеја наивних икона у власништву Миливоја Бате Клепића налази се право иконографско благо , за које ми као ресорни секретаријат задужен и за област културног наслеђа и заштите морамо пронаћи начине да га подржимо.Осим тога, нагласио је Грујић, потребно је помоћи оваквим приватним лицима и да организују међународне конференције на ову тему, јер је и то добар начин промовисања наше иконографске баштине.
По речима Миливоја Бате Клепића данас му је изузетна част што је Музеј посетио секретар за културу и јавно информисање Покрајинске владе, који је изразио разумевање и спремност да заједничким снагама се промовише садржај Музеја наивних икона. Као власник овог објекта, дужан сам да нагласим да је Подлокањ моје родно место и зато сам ту, а по професији сам галериста и све је то довело до тога да данас овде имам преко 100 икона, од којих је 60 рестаурирано. Богату колекцију музеја чине радови врхунских мајстора савремене српске уметности, међу којима се налазе и слике и скулптуре наивних и маргиналних уметника. Посебно место у збирци припада ’’наивним’’ иконама, од којих иконе на стаклу датирају с краја 18. века до 1900. године. Иконе су настале на територији Баната, у сеоској средини, а у сенци водећег барокног сликарства. Оне представљају документ о националној и културној свести сеоског становништва у другој половини 19. века. Осим тога Клепић поседује и преко 100 малих скулптура и око десет великих, док је музејски простор богат грнчаријом, где се на полицама музеја налази преко 400 експоната.
У археолошком налазишту Мајдан, прелиминарна археолошка истраживања обављена су 1996. године, када је документован северни звоник Велике цркве. Након урађеног пројекта 2003. године, приступило се систематском археолошком истраживању. Од 2003. године до 2015. године откривени су остаци трију цркава и остаци темеља манастирских објеката. Сем наведених цркава истражено је 850 гробова.
Гробови припадају тзв. Белобрдској култури и потичу из друге половине XИ и прве половине XИИ века, датираних на основу налаза накита у гробовима. Остаци најстарије цркве припадају овом раздобљу, док се остаци манастирског комплекса и друге две цркве припадају раздобљу од XИИИ до XВ века. Локација на којој је локалитет је у власништву Општине Нови Кнежевац.
Звонко Недељковић, носилац пројекта из Завода за заштиту споменика културе у Суботици је напоменуо да су археолошка истраживања завршена и да је сада на реду конзервирање простора, ограђивање и рестаурација неких делова цркве, да би се све то могло представити публици на прави начин.
Дејан Радичевић професор на Филозофском факултету у Београду на одсеку за археологију је рекао да је Мајдан посебан археолошки бисер, јер ова лоакција има рано средњовековну хришћанску традицију. У 11. веку је Чанадир на овој локацији сместио грчке монахе, да би овај манастир касније у 14. И 15. веку прешао у римокатоличку веру И тако је трајао до 16. века и најезде Турака. Данас овај објекат представља најстарији хришћански локалитет у северном делу Војводине, јер је страији И од Араче.
Секретар Славиша Грујић овом приликом је рекао да су након 14 година рада, завршени велики послови на овом археолошком локалитету, за које је Покрајинска влада издвајала средства. Данас смо у прилици да видимо како то изгледа на лицу места и да видимо који су даљи кораци у представљању ове локације. Између осталог предстоји да се простор обезбеди, заштити и буде видљив како посетиоцима, тако и широј јавности.
