Покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић данас је свечано отворио лабораторију за конзервацију и рестаурацију Архива Војводине. Поздравну реч упутио је директор Архива Војводине Бранимир Андрић, а о лабораторији је говорила мр Вишња Николић, архивиста-конзерватор.
Честитајући свима на добром и ваљано урађеном послу, секретар Славиша Грујић је рекао да је задовољство постигнутим још потпуније, пошто је лабораторија плод добре сарадње Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање и републичког Министарства за културу и информисање у препознавању и реализацији ове инвестиције.
„Архив Војводине данас је званично отворио прву модерну лабораторију, где ће се радити велики и одговоран посао на сређивању архивске грађе, али не само за потребе овог Архива, већ и свих оних којима такве услуге требају,“ рекао је секретар Грујић и додао да је то посао велик и тежак, јер „оболелу“ архивску грађу треба „лечити“ јер тако чувамо и нашу историју, која је залог за нашу будућност.
„Чињеница је да смо годинама чекали да се лабораторија опреми, али је дошао и тај тренутак, па са поносом можемо рећи да војвођански Архив има најсавременију лабораторију која одговара највишим стандардима струке. То је добра вест не само за нас, већ и за бројне друге стручњаке, који ће учествовати у њеном раду. Куповина лабораторије за конзервацију и рестаурацију архивске грађе био је први корак, а сада се треба побринути о репроматеријалу, усавршавању кадрова, континуираном раду и свему ономе, што треба чинити да се овај посао ради како треба. Архив Војводине куповином ове лабораторије није завршио са пројектима, они га тек чекају, а то је промена електричне инсталације и сређивање противпожарне заштите, која је више него неопходна у овој згради“ рекао је отварајући лабораторију секретар Славиша Грујић.
Према речима директора Бранимира Андрића, Архив Војводине је од почетка свог рада, а у протекле две године посебно, заједно са оснивачем – Покрајинским секретаријатом за културу и јавно информисање, уложио велики напор за куповину модерне лабораторије за конзервацију и рестаурацију архивске грађе. Реконструкцијом постојећег простора и набавком најсавременије опреме створени су услови за континуирано извођење третмана на оштећеној и „оболелој“ архивској грађи, са циљем њеног очувања од даљег пропадања.
Најстарији сачувани документ у Архиву, према речима Андрића, по најновијим истраживањима стручњака не датира из 1565. године, већ из 1558. године и зато рад на оваквим документима захтева и постојање лабораторије, која ће га сачувати од даљег пропадања.
Вишња Николић је прецизирала да ће се рад у новооснованој лабораторији базирати на извођењу класичних и савремених метода конзервације и рестаурације, у зависности од врсте и степена оштећења материјала који је потребно третирати. Како би се отклонила постојећа оштећења, неопходно је предузети низ физичких и хемијских поступака као што су стерилизација, механичко чишћење, прање, неутрализација, ојачавање, уклањање флека, рестаурација (ручна или машинска) и пресовање. На тај начин, третираној архивској грађи биће продужен животни век и враћен, у највећој могућој мери, њен оригинални изглед.
Архив Војводине данас чува близу 9.000 метара архивске грађе, на латинском, немачком, мађарском, црквенословенском, славеносрпском и српском језику, смештене у преко пет стотина фондова и збирки. Архив је започео процес дигитализације архивске грађе, што је такође вид њене заштите.
