Нови Сад/Берлин, 1. јул 2013. – Потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић, на позив немачког Културног форума, данас је у Берлину на конференцији о културној сарадњи, говорио о односима две регије Војводине и Славоније. Конференција се одржава у сали Сената Хумболт Универзитета у Берлину. Повод за одржавање великог културног форума је данашњи улазак Републике Хрватске у Европску унију. Поред потпредседника Грујића, на ову тему говорили су и др Миро Ковач, амбасадор Републике Хрватске у Републици Немачкој, Тамаш Сзалаи из Печуја и Рената Трисцхлер из Осијека у Славонији. Уприличена је и изложба "Између Дунава и Јадрана – Хрватске културне разноликости" аутора Ленија Перенчевића, кустоса изложбе Централног музеја Дунавских Шваба у Улму.
Обраћајући се присутнима, потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић је рекао:"Велико ми је задовољство да могу да вас поздравим у име Владе Аутономне Покрајине Војводине и Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање.
Данас је европска породица народа увећана за још једног члана, чиме су коначно окончани напори свих страна како би Хрватска заузела заслужено место у овој великој заједници. Овај дан ће сигурно са великим одушевљењем и радошћу бити обележен широм Републике Хрватске. Али сигурно нећу претерати ако кажем да је 1. јули такође важан дан и за нас у суседној Србији. Полако, али сигурно у нашој околини једна по једна држава постаје чланица Европске Уније и то сигурно има свог утицаја и на нашу земљу. Војводина је у том погледу специфична јер се целом дужином према Србији Хрватска наслања на нашу Покрајину. Река Дунав је добрим делом природна граница међу нашим државама, али управо Дунав, који на свом путу повезује велики број земаља, јесте река кохезије и сарадње. У складу са прокламованом регионалном политиком управо ова моћна река треба да буде природна веза међу свим државама на свом току. Ово говорим због тога што се на њеном путу са две стране налазе и две регије: Војводина у Србији и Славонија у Хрватској.
Војводина и Славонија јесу простор културолошке, етничке и језичке истоветности или сличности. Посматрајући начин живота с обе стране реке видимо огромну сличност кроз ношње, музику, храну, градњу кућа. Ми говоримо два језика која се веома мало разликују. Између Славоније и Војводине сличност је у великој националној, верској и језичкој разнородности. Нас, Србе и Хрвате у Војводини и Славонији повезују и Мађари, Роми, Словаци, Чеси, Русини, и то указује на истоветну конфигурацију простора насталу сличним историјским процесима, који су обликовали историјски простор Војводине и Славоније.
И једна и друга регија у историји представљале су објекат непрекидних миграција, досељавања и одсељавања људских заједница. Од краја 17. века обе регије припале су Хабсбуршкој монархији и током 18. века била у функцији заштите јужних делова монархије у односу на Османско царство. Током 18. и 19. века Хабсбуршка монархија је све своје различитости покушала да хармонизује путем истоветног културног модела и истоветног начина живљења и успела да оформи средњоевропски културни модел, који је обликовао поредак савремених структура ове регије. Историјски процеси , непрекидне миграције живот оивичен истим државним оквиром до 1918. као и до 1991. године моделовали су ова два географска историјска простора као мозаик различитих народа. Мађари, Словаци, Чеси, Русини, Роми трају и на простору Војводине и на простору Славоније, а у етничком пејзажу Војводине постоји укупно 27 народа. На жалост, међунационални погроми из периода Другог светског рата и периода деведесетих оставили су дубок траг и на подручју Славоније. Након тог периода остао је разрушен град Вуковар, многобројна места и села су такође девастирани, а велики број људи је страдао или отишао у избеглиштво. За ове догађаје треба тражити кривца у национализму који је харао овим подручјима, на злочиначкој политици тадашњих државника. Страшно је било погледати Славонију тог периода, срушених кућа, напаћеног народа, спаљених цркава, уништених институција. До дан данас међународни и национални судови процесуирају ратне злочинце и са пијететом се обележавају места страдања невиних.
Тренутно обе стране улажу велики напор како би се овај део наше прошлости превазишао и како би опет овај простор постао простор хармоније, толеранције и разумевања. У Војводини по попису из 2011. године живи 47.000 Хрвата, а на подручју две источне хрватске жупаније (Осијечко-Барањске и Вуковарско-Сријемске) живи око 70.000 Срба. У Војводини Хрвати имају Завод за културу војвођанских Хрвата, који је основан одлуком Скупштине АП Војводине и одлуком Националног хрватског вијећа, који финансира Влада Војводине и који за циљ има научна, стручна, развојна и примењена истраживања на подручју културе, уметности и науке војвођанских Хрвата. Такође, хрватска удружења из Војводине која имају програм из културе аплицирају на конкурс Секретаријата за културу и јавно информисање и добијају средства у складу са бројем хрватског становништва на подручју Војводине и уз препоруку и мишљење Хрватског националног вијећа. Установе културе чији је оснивач АП Војводина брину бригу о очувању и ревитализацији културног наслеђа Хрвата на подручју Војводине, које је део културне баштине Војводине и Србије. Тако је Покрајински завод за заштиту споменика културе у оквиру пројекта „Векови Бача", који је на прелиминарној листи светске културне баштине, пуно допринео ревитализацији и обнови Фрањевачког самостана у Бачу, као и обнови католичке цркве Св. Тројства у Сремским Карловцима. Музеј Војводине има потписан уговор о сарадњи са Музејом Славоније у Осијеку којим два музеја раде на заједничким пројектима значајним за културу и историју Војводине и Славоније, а Архив Војводине има сарадњу са архивом у Осијеку. У комуникацији култура две регије постоји неопходност сарадње на пољу савремене уметности (ликовне, позоришне, музичке итд.) ради учешћа у заједничким пројектима и размени програмских садржаја.
Заједничко веће општина (ЗВО) у Вуковару окупља представнике Срба у локалним самоуправама на подручју вуковарско-сремске и осјечко-барањске жупаније и представља облик организовања Срба у западном Срему и источној Славонији по одредбама Ердутског споразума. У области културе Заједничко веће општина покушава да негује и развија културни и национални идентитет Срба са овог подручја путем активности српских културних центара у Вуковару и Белом Манастиру, ради на очувању српског културног наслеђа и развитку културног аматеризма (пре свега фолклорног и позоришног). Конкурсом за Србе у Хрватској, Румунији и Мађарској, Секретаријат за културу и јавно информисање подржава културне програме Срба са овог простора, али и подстиче културне установе чији је Влада Војводине оснивач да својим програмима помажу очување културног и националног бића Срба на подручју Осијека и Вуковара. Такође, Секретаријат за културу и јавно информисање подржава све установе културе из Војводине и невладин сектор који има неки облик сарадње у области културе са српском заједницом на подручју Осијека и Вуковара.
Осим тога, у Војводини постоји и значајан однос према томе колико је важно информисање на језицима националних заједница, чиме су покривене све заједнице сразмерно броју становника. Говорећи о информисању на хрватском језику, најпре треба истаћи да је Јавни сервис Војводине институција која у највећој мери негује ту особиту мултикултуралност, али и интеркултуралност. На укупно 10 језика емитује се програм Телевизије Војводине, а један од тих језика је и хрватски. Ово емитовање на хрватском језику започето је са променама у Србији након пада режима Слободана Милошевића и било је јасан показатељ тадашње власти да жели да успостави добре и примерне односе са свим националним заједницама у нашој покрајини. Највише медија са мањинским садржајем у Војводини има Град Суботица, укупно 11, а Радио Суботица, поред редакције на српском језику, има програме и на мађарском, хрватском и немачком језику. Национални савет хрватске националних заједнице оснивач је недељника „Хрватска ријеч", као и омладинског месечника „Кужиш" и дечјег подлистка „Хрцко". Осим јавног сервиса Војводине и Радио Суботице, и Телевизија „ЈУ ЕЦО" емитује програм на хрватском језику, као и две независне аудио и видео продукције. С друге стране, наш Секретаријат дотира средства медијима на српском језику у Хрватској и то за ТВ продукцију Заједничког вијећа опћина Вуковар за емисију „Хроника Славоније, Барање и западног Срема" и Дифузији доо Вуковар за емисију која се емитује на Радио Дунаву под називом „Спона".
Већ дужи низ година, Покрајина Војводина има одличну и пријатељску сарадњу са Жупанијом Истра у Хрватској. То је модел једног доброг и квалитетног односа, базираног на обостраној жељи да се кроз културну сарадњу подрже пријатељске везе обе регије. Овај модел се све више исказује и кроз сарадњу између жупанија у Славонији и Покрајине Војводине. Првенствено се овде мисли на сарадњу између Казалишта у Осијеку и мањих казалишних сцена по Славонији са позориштима у Војводини. Осим тога добар приступ су и размена галеријских изложби, као и заједничко организовање семинара и конференција.
Чињеница је да култура и медији увек иду испред свих у успостављању добрих односа, а у овом тренутку и са даном уласка Хрватске у Европску Унију ова сарадња добија на још већем значају.
Дозволите још једном да пријатељима из Хрватске честитам на овом дану, а ово је честитка и свим грађанима Европске уније."