Нови Сад, 09. мај 2013. – У Скупштини АП Војводине данас је одржан свечани скуп пвпдом Дана победе у Другом светском рату на подручју Војводине, Србије и Југославије, а који је организовало Друштво за истину о НОБ у Југославији – Одбор за Војводину.Излагање председника Скупштине АП Војводине Иштвана Пастора преносимо у целости.Даме и Господо!Желим, да се захвалим Организаторима, што су уприличили ову свечаност. Изражавам спремност и отвореност, да од следеће године Скупштина АП Војводине буде организатор свечане академије у част Дана победе и Дана Европе.Даме и Господо!Данас славимо и обележавамо Дан победе и, или Дан Европе. И, Или, и једно и друго. Само су тежишта другде, само су тежишта можда другачија. Код оних, као што смо, чини ми се и ми, код којих још у односу на други светски рат ствари нису дошле на своје место, где је суочавање са прошлошћу било само на једно око, недовољно искрено, жмурећи, кроз помало ружичасту, романтичку призму посматрања и сећања, тежиште је на обележавању Дана победе, победе над фашизмом. За разлику од нас, код оних, који су након суочавања и свариванаја доживљеног почели тражити нове садржаје сарадње, па макар у оба велика Рата били непомирљиви непријатељи, например Француска и Немачка, дакле код њих је тежиште на обележавању дана Европе, као сећању на то, да је и после катаклизме могућ нови почетак и да људска вера у правичније друштво нема граница.И ја ћу, пре свега говорити о дану Победе. Даме и Господо!У приликама када обележавамо значајне годишњице поставља се важно питање – питање одговорности – одговорности савременика: да ли постоји свест о значењу одређених збивања, да ли постоји елита која разуме постојећи контекст и има способност предвиђања, која би водила исправном закључивању о могућим последицама. Животно искуство нам говори да се прошлост често замишља по мери дневних идеолошких потреба. Ствара се уверење да је све подложно вредносној реинтерпретацији, да је историја скуп произвољних полузнања и да има онолико историја колико данас у Србији има политичких странака и дневнополитичких потреба. Сведоци смо да је у Србији не ретко на делу покушај превредновања прошлости и њена релативизација. Тако смо сведоци и  покушаја извлачења догађаја Другог светског рата из једино могућег, прошлог историјског контекста и давања оцена о «могућностима» (које се нису десиле) и «паметнијем понашању» којег није било, као правим историјским изборима у датом тренутку. И онда се, са аспекта потреба савремене идеологије, тумачи Други светски рат, онако како би данашњи тумачи желели да је било. Незадовољни што је било другачије, објашњења траже у различитим врстама завере. Даме и Господо!Данас је, не ретко, на делу умивање и пролепшавање фашизма. Метод је једноставан: фашизам се чисти од суштинских одредница, и своди на екстремизам. На тај начин се фашизам нормализује, ствара се утисак да је једини проблем његов екстремизам, и онда се противници фашизма, који тобож «екстремно» заговарају његову забрану,  «у име демократије» изједначавају са њим. И након тога би валда требао следити, очекивано, следећи корак – рехабилитација фашистичких идеја, идеологија и пракси. Никада не смемо заборавити да је борба против фашизма значила, не само  рат до војне победе, већ рат за боље друштво, непомирљив обрачун са тим системом вредности, његово пуно и трајно  искорењивање.И враћам се опет на питање одговорности савременика: да ли данас постоји свест о процесима превредновања Другог светског рата и рехабилитације фашистичке идеологије; у којој мери свако од нас понаособ има људске храбрости и интелектуалне и политичке снаге да се издигне изнад уско идеолошке позиције и разуме последице релативизације и нормализације фашизма, али и све последице Ослободилачког рата?  Личи на реторичко питање, али није. Суштинско је, животно.Једна од последица превредновања прошлости је и не ретко само-искључење Србије из табора победника у Другом Светском Рату. Парадоксално је да се 68 година по завршетку Другог светског рата чују званичне изјаве, да се наша победа још увек није исплатила, и да Србија још увек није добила праведну награду. Као да је обрачун са фашизмом и цивилизацијско позиционирање ствар награде, исплативости, подношења рачуна и доцње у његовом измиривању. Даме и Господо!Крај Другог Светског рата је донео и створио услове  легитимацијске основа АП Војводине. И то је део историје и реалности, да су тада и тако створени основи за конституисање аутономне политичке заједнице, која је као део Србије, али истовремено и у темељима југословенског федерализма, доживела историјски непоновљив цивилизацијски, али и модернизацијски искорак током трајања СФР Југославије.