Сремски Карловци/Нови Сад, 26. јануар – У Капели мира у Сремским Карловцима одржана је свечана прослава поводом обележавања 310 година од потписивања Карловачког мира. Овај мировни споразум закључен је 26. јануара 1699. године, након дугих преговора у Сремским Карловцима после завршетка Великог бечког рата (1683-1699) између тадашњих великих сила учесница у рату – Хришћанске алијансе (Аустрија, Пољска, Венеција и Русија) и Турске, уз посредовање Енглеске и Холандије. По први пут у званичној светској дипломатији коришћен је округли сто за преговарање. Централној прослави овог значајног јубилеја присуствовали су амбасадори земаља учесница и посредница у потписивању Карловачког мира, представници Владе Србије и Извршног већа Војводине, Општине Сремски Карловци, црквени великодостојници и други угледни гости.
У име Владе Србије присутнима се обратио потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој мр Божидар Ђелић, који је рекао да је Карловачки мир показао зашто је мир једна апсолутна  вредност.
– Карловачки мир је омогућио нашем народу да почне тежак, али плодан пут обнове наше државности, преко организације цркве, отварања прве образовне институција. Потписивање овог документа значајан је европски историјски моменат, али и важан моменат за наш народ – рекао је Божидар Ђелић. – Истовремено морамо приметити да су око овог  округлог стола биле велике силе, али да тада није било представника  нашег народа. И одатле долази једна велика поука, а то је да морамо да водимо државотворну политику која ће обезбедити да наши представници увек буду око оног округлог стола где се  одлучује о нашој будућности. То значи да морамо водити такву политику да увек будемо око округлог стола у Њујорку, у сали Савета безбедности Уједињених нација, у сали Кремља када се разговара и расправља око енергетске безбеднисти и будућности нашег континента, и по највише око округлог стола Европске комисије, где ће једном седети и представник Србије, један српски комесар, али и европски комесар који ће бранити не само наше интересе, него заједно са свим другима нацијама овог  континетна градити заједничку мирну будићност Европе – рекао је потпредседник Ђелић.

У име Војвођанске владе присутне је поздравио и обратио ми се др Бојан Пајтић, речима: "Даме и господо, Ваше екселенције, уважени амбасадори пријатељских земаља, поштовани домаћини.
Колико је мртвих потребно да се више не убијамо?
Давно нас је то питао Албер Ками, а ми још увек не знамо одговор.
Не знамо га, јер живимо у свету у којем постоји израз "праведни рат". У свету у којем су људска права понекад оправдање за мучења, а демократија разлог због којег се убијају цивили. У свету у којем се слобода штити тако што се ограничава. У свету у којем између пријатеља и непријатеља не постоји ништа у средини. У свету у којем наше и њихове не дели аргумент, него минско поље. Колико је мртвих потребно да се више не убијамо?
Не знамо, јер се за свако зло дело увек нађе – добра реч. За сваку смрт – виши разлог. За сваког злочинца – херојство. За сваког лудака – паметно образложење.
Хомо сапиенс насељава Европу двадесетак хиљада година. Сме ли ико да тврди да смо данас бољи и хуманији. Јесмо ли бољи ако прецизније погађамо мету. Јесмо ли хуманији ако имамо хумане бомбе? Наша цивилизацијска опна танка је и рањива. Трговци оружјем богатији су од трговаца храном. Похлепа је јача од вере. Стах је јачи од поверења.
Колико прошле деценије, на овим нашим просторима беснео је рат. Ружан и прљав рат, као и сви ратови. И још су неке убице на  слободи, и још су неки спремни да бране оне који су нам нанели највећу срамоту у историји.
Па ако су могле пре 310 година, Турска, Аустрија, Русија, Пољска, Венеција, Холандија и Енглеска да се састају 36 пута док не закључе мир, можемо ли ишта из тога да научимо? Никад није прекасно да се почне рат и никад није прерано да се закључи мир.
Зато овде, на месту где се први пут седело за дипломатским округлим столом, предлажем да Капелу мира убудуће зовемо Европска капела мира. Као спомен на историјски мировни процес, као симбол историјског стремљења Европске уније као највећег светског мировног пројекта.
Јер, као што неко започиње рат, неко мора да започне мир." Прослави су присуствовали амбасадори Аустрије, Краљевине Холандије, Немачке, Турске, Велике Британије, Руске Федерације, Бугарске, Црне Горе, Хрватске, Мађарске, Словеније, Пољске, гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић, потпредседнице Извршног већа Војводине Ана Томанова Маканова и Ивана Дулић Марковић, покрајински секретари Милорад Ђурић, проф. др Драгослав Петровић, мр Јовица Ђукић, Јадранка Бељан Балабан и Душанка Сремачки.