Нови Сад/Темишвар, 29. новембар 2012. – Делегација Владе АП Војводине, на челу са покрајинским секретаром за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, Слободаном Пузовићем, боравила је у Темишвару, поводом свечаности обележавања петнаестогодишњице постојања Регионалне сарадње Дунав-Криш-Мориш-Тиса (ДКМТ).
Домаћин војвођанској делегацији био је председавајући Регионалне сарадње ДКМТ, Титу Божин.
Председавајући Регионалне сарадње ДКМТ-а Титу Божин је, кроз призму Револуције из 1989. године, указао на то да је Темишвар град који отвара границе, јер је својим духом посвећен европским вредностима и тежи ка економској и социјалној стабилности својих грађана. Ово су, истовремено и принципи на којима почива идеја ДКМТ-а. Божин је нагласио да је прекогранична сарадња један од важнијих циљева ЕУ, која доприноси политичкој стабилности, али и испуњавању заједничких циљева – просперитету и бољем животу у оквиру еворегиона.
Представници жупанија Бачкишкун и Чонград истакли су да су пројекти, који су до сада реализовани, показали колики је значај прекограничне сарадње, те да је неопходно и надаље унапређивати и продубљивати сарадњу унутар еврорегиона, те да овакав однос нема алтернативу. Током свечане Скупштине истакнута је намера представника из Румуније и Мађарске да се развој ДКМТ-а настави појачаним ритмом, те да резултати сарадње буду показатељ значаја улоге АП Војводине и њеног доприноса овом еврорегиону, што ће бити подстицај за подршку коју ће предаставници ове две земље дати Војводини за улазак наше земље у заједницу европских земаља.

Градоначелник Темишвара Николае Робу је изразио задовољство што се сарадња међу градовима Еврорегиона ДКМТ одвија на високом нивоу, те истакао да су границе и језичка баријера занемарљив статус у односу на успехе који су током последњих 15 година постигнути у реализацији пројеката у оквиру еврорегиона. Као највећи предуслов за успех, Никаолае Робу је истакао мултиетнички карактер читавог региона и самог града Темишвара.
Секретар Пузовић је рекао да је за АП Војводину сарадња унутар Еврорегиона ДКМТ веома важна, те да се њени резултати нарочито огледају на нивоу локалних самоуправа. Пузовић је указао на то да се у последњих пет година, након пројеката мањег обима, као што су пројекти из области културе и медија, прешло на реализацију значајнијих пројеката. – Током ових пет година наглашена је сарадња у области цивилне заштите, а за територију ДКМТ прибављена су озбиљна средства. Такође, један од резултата сарадње је и знатно повећан број туриста који нас посећује, захваљујући томе што су наши туристички потенцијали били презентовани широм Европе. У склопу ових активности, постоји могућност за сарадњу и у области културе, посебно између значајних културних институција, као што су музеји.
Слободан Пузовић је рекао да ће се током наредне године кренути ка великим пројектима из области инфраструктуре, привредног развоја, унапређења заштите животне средине, како би се достигао ниво стабилне социјалне и економске егзистенције грађана у ДКМТ-у. Такође, ДКМТ је изузетно значајан и по питању партнерства између невладиних организација, локалних самоуправа, као и ради обједињавања стручних и научних капацитета.
Циљ је да се током следећих пет година стигне до фазе припремања и реализовања пројеката великих волумена. Еврорегија ДКМТ здраво и без препрека напредује на путу развоја, истакао је Пузовић и додао да се не сме заборавити ни то да је Еврорегија улагала веома много енергије да оствари пројектно партнерство између здравствених установа, локалних самоуправа и удружења грађана, као и водопривредних предузећа на свом подручју, а такође, предлозима и стручним знањем потпомаже заокруживање пројектних идеја.

Влада АП Војводине је и до сада дала потпуну подршку сарадњи ДКМТ, како у материјалном, тако у моралном смислу. Влада Војводине и даље веома ангажовано и позитивно посматра изврсну еврорегионалну сарадњу и све чини за њен успех. Влада АП Војводине је пре годину дана отворила канцеларију у Бриселу, а како је Пузовић истакао, биће учињено све како би се презентовали резултати остварени у оквиру Еврорегије ДКМТ.
Овог пута су на Скупштини ДКМТ-а додељене награде најбољим пројектима у Еврорегији. Реч је о награди под називом „Најбоље из ДКМТ", а додељене су реализаторима пројеката: „Развијање прекограничне мреже за теледијагностику и телеконсултације између здравствених институција" – то је пројекат који су реализовале Општа Болница из Вршца, Општа Болница из Решице и Дом здравља Житиште, затим пројекат мађарско-српске прекограничне сарадње „Студија изводљивости за заједничко мађарско-српску заштиту од града", те још два пројекта које су реализовале Мађарска и Румунија.
Иначе, предложено је да наградом „Најбоље из ДКМТ" буду награђени најбољи пројекти у Еврорегији и то један румунско-мађарски, један румунско-српски и један мађарско-српски. Такође, предложено је да награду сваке године изради један ликовни уметник, и то из земље која те године председава.
Централна тема свечане Скупштине била је развојни пројекат три националне железнице у оквиру железничке мреже Еврорегије ДКМТ. Представници мађарских жупанија истакли су значај повећања мобилности грађана и робе унутар региона. Истакнуто је да железнички саобраћај мора бити ефикасан, те да је потребно искористити већ постојеће капацитете, чије су могућности смањене или потпуно занемарене. Железнички саобраћај је потенцијал будућности, јер омогућава брз, ефикасан и јефтинији саобраћај, а такође сагледан је његов квалитет и са аспекта заштите животне средине. На Скупштини је закључено да је неопходно ревитализовати старе железничке пруге, а директор дирекције за инфраструктуру „Железнице Србије" Милан Максимовић је рекао да жупаније Тимиш, Арад, Караш-Северин из Румуније, АП Војводина из Србије и Бач-Кишкун и Чонград из Мађарске, активно размишљају о могућностима развоја железничког саобраћаја, тако да се већ ради на неколико пројекта за развој железнице преко више граница, уз подршку железничких предузећа.
Пословодна директорка Непрофитног Ј.д. ДКМТ Естер Чонкаш известила је о конкурсним активностима овог непрофитног друштва, и као један од веома значајних и занимљивих пројеката истакла могућност развоја речног саобраћаја на Тиси. Она је нагласила да би, поред превоза робе, веома успешно могао да се развије речни туризам на овој реци.