Нови Сад, 25. јануар – Покрајински омбудсман је данас у Скуптшини АПВ одржао трибину на којој је представљена публикација „Слобода изражавања и људска права новинара у Војводини" настала је као резултат истоименог истраживања спроведеног крајем 2007. и почетком 2008. године од стране Покрајинског обмудсмана и Одсека за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду.  Присутне представнике медија, медијских удружења, студенте и предаваче Одсека за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду и представнике Мисије ОЕБС у Србији у име организатора поздравио је др Дејан Јанча, покрајински омбудсман. Осврћући се на резултате истраживања и време у ком су настали, др Јанча је навео да су све теме обрађене у њему  и препоруке још увек релевантне, али да је ситуација на медијској сцени Војводине и Србије данас готово неизмењена. Истичући чињеницу да се медији називају и „седмом силом" па и „четвртом граном власти" – уз законодавну, извршну и судску, др Јанча је подвукао значај добре сарадње институције омбудсмана са медијима будући да је њихов превасходни задатак указивање на кршење људских права.
 На трибини су се присутинма обратили и аутори пропратних текстова насталих на основу овог истраживања, а који су објављени у поменутој публикацији. Проф др Дубравка Валић Недељковић, шефица Одсека за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду, говорила је о значају овог истраживања са аспекта сагледавања новинарске професије у пракси. Осим што је спровођење истраживања студентима журналистике омогућило стицање искуства у теренском раду, оно им је дало увид и у ставове старијих колега о питањима од суштинског значаја за њихов будући позив. „Показавши трендове у самој професији у одређеном временском периоду, ово истраживање је на известан начин уједно и поништило десет стереотипа о новинарској професији, што је било својеврсно изненађење" нагласила је проф др Валић Недељковић.
 Проф др Петар Теофиловић са Факултета за правне и пословне студије говорио је померању граница слободе штампе услед развоја медија, наглашавајући да су тренутно два највећа изазова у овој области заштита извора информација и право на доступност информација од јавног значаја.

 Говорећи о приватизацији медија у Војводини и медијима на језицима националних мањина, Жужана Серенчеш, новинарка Радија „Слободна Европа" поменула је на податке из истраживања који указују на то да испитаници, односно новинари нису довољно били упознати са тиме шта процес приватизације медија подразумева, односно да су „о кључном питању медијске транзиције у Војводини и Србији имали потпуно недоређен став." Иако свесни далекосежних последица по питању опстанка како локалних, тако и медија на језицима националних мањина, већина новинара сматра да се  у Војводини мора пронаћи начин да се за некомерцијалне медијске садржаје обезбеди информисање на језицима националних мањина.
 Динко Грухоњић, стручни сарадник на Одсеку за медијске студије ФФНС-а, председник НДНВ-а и шеф дописништва Новинске агенције „Бета" за Војводину, на самом почетку свог излагања констатовао је да је деведесетих година прошлог века „могао да извештава и пише слободније него данас." Разлог за то Грухоњић налази у чињеници да су у медијима превасходно заступљени псеудо-догађаји у вези са актуелним политичким догађањима, да правог истраживачког новинарства готов да и нема, те у томе да је у редакцијама присутна „софистицирана цензура" путем економских утицаја на медије, односно аутоцензура код самих новинара. Полажући велике наде у нове генерације новинара који се тренутно школују и у Новом Саду по питању измене става јавности према овој професији, Грухоњић је истакао да су и сами новинари одговорни за то што их други не посматрају као „седму силу".
 Даница Тодоров, заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова, говорила је о женама у медијима и медијској слици жене и истакла да је истраживање потврдило да новинарке, иако у просеку образованије од својих мушких колега, још увек теже доспевају на руководећа или уредничка места у медијима. Бављење овом стуком у њиховом случају се много више одражава и на њихов приватни живот. Повлачећи паралеле са сличним истраживањима на ову тему, Тодоров је нагласила да је положај жена у новинарској професији одраз става целокупног нашег друштва према женама уопште.