НовиСад, 8. јун –  У Мастер центруНовосадског сајма одржана је трибина «Надлежност институција – анализазаконског и практичног оквира родне равноправности», у оквиру међународнеконференције «Жене у предузетништву и на руководећим положајима«. Конферецијасе одржава уз подршку Извршног већа Војводине, а у организацији ГТЗ- програмаподршке економском развоју и запошљавању у Србији. На трибини су говорилеСнежана Лакићецић – Стојачић, државни секретар у Минстарству рада и социјалнеполитике, Зорица Ловрић, заменик директора Националне службе за запошљавања,Радмила Катић-Букумировић и Драгана Петровић из Министарства за рад и социјалнуполитику. Наскупу је речено да је могућ бољи положај жена у нашем друштву, пре свага уеконоској сфери и на тржишту рада, али уз измене и допуну законске регулативе. Важанкорак на том плану је усвајање Закона о равноправности полова, чији Предлог јепре два дана усвојила Скупштина Војводине и, као званични предлагач, упутила гана усвајање Републичкој скупштини. Речено је да је изузетно важно нашимграђанима приближити стандарде и принципе Европске уније, у шта спада иполитика једнаких могућности, дефинисана кроз следеће области: једнака зарадаза рад једнаке вредности, посебно регулисање заштите трудних радница, материнстваи родитељства, уједначено учешће жена и мушкараца при доношењу одлука.Истакнуто је да су у ЕУ ови стандари обавезни.Изнети статистички  подаци, из пописа из 2002. године, сликовито говорео положају жена у економској сфери у нашој земљи. Економски положај жена уСрбији лошији је од оног који имају мушкарци, речено је на трибини. Од укупногброја становника у Србији, 51,49 посто су жене, а њихово учешће у радноактивном становништву је 43,4 посто, а међу издржаваним становништвом  жене чине чак 74,2 посто, што најбољепоказује њихову нераноправност. Жене су најприсутнија радна снага у најмањеплаћеном сектору услуга. У здравству и у области социјалног рада жена има вишеод 70 посто, а у образовању 65,4 посто. Иако спадају у образованији слој нашегдруштва, највише је жена са средњом стручном спремом, а чак 33 посто завршилоје само осмољетку. Најмање жена је на боље плаћеним руководећим именаџерским пословима, а запослених «законодавки, функционерки и руководилацаима 30,5 посто».Запосленостжена је, такође, нижа од запослености мушкараца, речено је. Сигнал директне дискриминацијеје податак да највеће учешће у незапослености чине управо жене од 31 до 50 година.Забрињавајуће је и што жене чине чак 57,9 посто међу незапосленим лицима којачекају посао дуже од две године. Снежана Лакићевић – Стојачић подсетила је да уобласти родне равноправности и дискриминације жена још увек постоје идеолошки,друштвени и политички проблеми. Ово је тема, казала је Стојачић, о којој се допре неколико година није причало. У изградњи институција за роднуравноправност највише је постигнуто у Војводини, где је урађен Предлог закона оравноправности полова који је Покрајинска скупштина, пре два дана, усвојила и -као предлагач – упутила Скупштини Србије.