Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић уручио је данас представницима високообразовних институција решења о одобравању финансирања краткорочних пројеката од интереса за развој научноистраживачке делатности у АП Војводини у 2023. години.
Покрајинска влада је преко Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност обезбедила 30 милиона динара за реализацију јавног конкурса на ком су одобрена 42 пројекта из осам научних области: техничке, природно-математичке, медицинске, биотехнологија и пољопривреда, друштвене и хуманистичке, технолошке, правне и економске, и спортске.
Секретар Милошевић је истакао да се при оцени пројеката водило рачуна о оправданости истраживања, примењивости резултата, компетентности истраживача и значају пројекта за научноистраживачку заједницу у АП Војводини. Од 42 одобрена пројекта, подржана су четири пројекта приватних факултета, док је 38 са Универзитета у Новом Саду, међу којима је и седам које реализују истраживачи са института.
„Конкурс за краткорочне пројекте није једини на који се аплицира. Имамо око 200 милиона ангажованих средстава за пројектне активности. Више од 1.180 истраживача укључено је у пројектне активности које се финансирају преко конкурса Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност“, истакао је проф. др Милошевић, подсетивши да је реч о конкурсима за дугорочне пројекте, затим пројекте који афирмишу националне мањине, уметничке пројекте, као и заједничке пројекте са Републиком Српском.
Професор Милошевић је нагласио да се управо оваквим активностима подиже квалитет рада у високом образовању и у институтима.
„У поређењу са 2016. годином, подаци говоре да и поред свих ограничавајућих фактора, међу којима je била пандемија корона вируса и неповољна ситуација у свету, данас имамо 20 одсто више истраживача у нашим научноистраживачким институцијама. Наши истраживачи су за 30 одсто унапредили свој рад у односу на број објављених радова на SCI листи по истраживачу“, рекао је секретар Милошевић и нагласио да је укупнан број радова са 1.070 повећан на 1.672 рада на SCI листи.
„Рекло би се да напредујемо и да смо показали одговорност према заједници, да својом продукцијом правдамо атрибут аутономије Универзитета када су у питању факултети, као и оправданост формирања института. Заједнички са вама успели смо да унапредимо квалитет научног рада, али и наш укупни привредни и финансијски простор“, рекао је проф. др Милошевић.
Секретар је нагласио и да су у Плану развоја АП Војводине до 2030. године – важном стратешком документу – успостављени одређени стандарди високог образовања и научноистраживачке делатности.
„Такође, кроз документ који се односи на програм развоја високог образовања и научноистраживачке делатности, подцртаћемо неколико врло важних одредница. Једна од њих је да је високо образовање доступно – да мора бити нешто што је стандард савременог човека“, рекао је проф. др Милошевић и истакао да то подразумева целоживотно учење, мобилност, дигитализацију, научну изврсност – интернационализацију кроз приступ научној инфраструктури и ресурсима, подршку међународним и интердисциплинарним пројектима, јачање сарадње науке и привреде.
„Посебно бих истакао да је важно да се наука укључи у проналажење одговора на друштвене изазове, због чега је у плану формирање Института друштвених наука“, рекао је проф. др Милошевић.
„Овај конкурс, као и други које расписује Секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност, могућ је захваљујући Покрајинској влади која препознаје значај науке и издваја средства за те намене. Истраживачи који су запослени у научноистраживачким институцијама на територији АП Војводине имају привилегију да добију додатна средства на основу своје препознатљивости и видљивости не само на покрајинском и републичком, већ и међународном нивоу“, истакла је председница Стручне комисије за област технолошких наука и редовна професорка Технолошког факултета др Биљана Шкрбић, која је и једна од истраживача са Универзитета у Новом Саду чије се име налази у 2 одсто најцитиранијих научника на свету на Стенфордовој листи.
Значајни резултати које научници са територије АП Војводине постижу у својим истраживањима доприносе развоју наше друштвене заједнице, додала је проф. др Шкрбић и пожелела истраживачима да објаве радове који ће бити препознатљиви и цитирани и тиме допринесу високој позицији Универзитета у Новом Саду на престижним међународним мерљивим листама вредновања универзитета.
