На манифестацији Европска недеља градова и регија „Отворени дани 2015“, која се ове године одржава тринаести пут за редом у Бриселу, (12 – 15. октобар – “Open Days 2015”, Brussels), данас је у Европском парламенту одржан округли сто под називом „Understanding Vojvodina“. Одржавање овог округлог стола организовао је Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање и Завод за културу војвођанских Словака, у сарадњи са Фондом “Европски послови” АП Војводине. Медијатор данашњег округлог стола био је Франц Боговиц, члан Европског парламента, а у дебате су се укључили и Иван Јаковчић и Андор Дели, посланици у Европском парламенту, као и бројни други гости, који су дошли да присуствују презентацији војвођанских институција културе националних заједница. Учеснике округлог стола поздравио је и председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић, а у уводном делу обратио се покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић. Презентацији су присуствовали и покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски и покрајински секретар за науку и технолошки развој Владимир Павлов.
Циљ представљања Војводине на округлом столу је да се кроз презентације рада шест професионалних установа културе, Срба као већинског становништва, и традиционалних мањинских заједница Мађара, Румуна, Русина, Хрвата и Словака, чији су језик и писма у службеној употреби у АП Војводини, прикаже мултикултуралност Војводине, кроз призму очувања и унапређења, али и прожимања културног наслеђа и културног стваралаштва преко 20 нација које у њој живе.
Тим поводом у свом излагању секретар Славиша Грујић је рекао: “ Аутономна покрајина Војводина је национално хетерогена средина у којој живи преко 20 националних мањина и која се узима као парадигматичан пример мултинационалности, мултикултуралности и мултилингвалности у Србији. Дванаест од двадесет националних савета националних мањина који постоје у Републици Србији имају своје седиште у Војводини, у службеној употреби у покрајини је шест језика – српски, мађарски, румунски, русински, словачки и хрватски. Покрајински јавни сервис – Радио-телевизија Војводине емитује програм на десет језика. Скупштина АП Војводине је заједно са националним саветима националних мањина оснивач завода за културу пет националних мањина са овог подручја, специфичног облика мањинске самоуправе за очување и унапређење културе националних мањина, који су јединствен пример у окружењу.
Ми у Покрајинском секретаријату за културу и јавно информисање подстичемо интеркултурални дијалог и успостављање стабилних веза између ових заједница, пружамо механизме за размену културних садржаја између припадника различитих националних заједница. Нама је важан суживот, где припадници различитих нација живе и стварају једни са другима, а не једни поред других. На годишњем нивоу Секретаријат суфинансира преко 350 пројеката из области културе и уметничког стваралаштва 19 националних заједница и интеркултуралних пројеката у АП Војводини, у које спада издаваштво на језицима националних мањина, заштита културног наслеђа, припрема и извођење премијерних представа и реприза позоришта која изводе представе на мађарском, ромском, румунском, русинском и словачком језику (има 9 професионалних позоришта националних мањина), као и традиционалне манифестације. Поред тога, финансирамо редовну делатност позоришта у Суботици које има програм на 3 језика, издавачке установе на мађарском језику, и рад Завода за културу мањина. Средства за културу националних заједница Војводине учествују са око 33% у укупним средствима обезбеђеним за програме/пројекте културног стваралаштва на годишњем нивоу.
У области информисања Секретаријат издваја 67% буџета за медије на језицима националних мањина. Финансирамо медије на 8 мањинских језика, укупно 22 издања“, закључио је у свом излагању секретар Грујић.
Одлуком Скупштине АП Војводине 2008. године основани су заводи за културу војвођанских Хрвата, Мађара, Румуна, Русина. Словака и Завод за културу Војводине, који је основан 2003. године са циљем да негује и промовише савремене културне стратегије, истражује могућности примене и развоја нових културних модела у Војводини, умрежава постојеће институције културе и афирмише мултикултуралност као привилегију нашег контекста.
Представници Завода за културу, војвођанских Хрвата Томислав Жигманов, војвођанских Мађара Мартина Гонди, војвођанских Румуна Тодор Урсу, војвођанских Русина Сергеј Тамаш, војвођанских Словака Милина Склабински представили су активности и рад завода износећи планове и пројекте, који су у плану, као и проблеме са којима се сусрећу. Испред Завода за културу Војводине и његовим активностима говорио је Драган Илић, пројектни менаџер и сарадник за међурегионалну сарадњу.
