У склопу обележавања Међународног дана шума, потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Бранислав Богарошки, заједно са представницима Института за низијско шумарство и животну средину, у Каћкој шуми, учествовао је у кампањи садње дрвећа. Средствима ресорног секретаријата омогућено је да се, овом приликом, на 4,7 хектара у Каћкој шуми нађе око две и по хиљаде нових садница клонске тополе.
Осврнувши се на статистику у овој области, потпредседник Покрајинске владе и ресорни секретар Бранислав Богарошки казао је да она нимало није задововољавајућа.
„ Пошумљеност Војводине је свега 6,5 посто, а неки минимум јесте 14 одсто. Ми имамо око 140.000 хектара под шумом и неких 4.000 хектара шумског засада , који нису у систему „Војводинашума“ и локалних самоуправа, већ припадају ресорном министарству, односно о њима се тренутно нико не брине, што је један од проблема, који такође теба да решимо.Међутим, оно што у наредном периоду морамо да урадимо, то је да још 160.000 хектара шума као минимум посадимо, а што треба да пружи смисао и пољопривреди и екологији на територији Војводине“.
Потпредседник Богарошки је подсетио овом приликом и на проценат шумовитости у Европи, који износи 40 посто, а у Србији просек у овој области јесте 30 посто, па је стога карактерисао и да је јасно да је у Војводини, када је реч о шумарству, стање на ивици еколошке катастрофе.
„Ово није само питање здраве животне средине, већ и питање одрживости пољопривреде, заштите земљишта од ерозије. Пошумљавање отвара врата економији и снажан је подстицај у дрвној индустрији, као и за туризам и ловство. Ми смо као и сваке године до сада определили значајна средства за пошумљавање, а ове године планирамо да финнасијски подржимо пошумљавање 550 хектара, али и одржавање нових засада у првих пет година, саопштио је потпредседник Богарошки. Овом приликом позвао је још једном све локалне самоуправе, које располажу пољопривредним земљиштем лошије категорије да се јаве, како би сва средства намењена пошумљавању, била искоришћена на добар начин. Како је Богарошки подсетио, то у прошлих неколико година није био случај. Средства опредељена новим шумама, трошена су у нивоу од 40, 50, а највише до 60 посто. Овај апел је упућен уз уверење да ће бити довољно воље и свести да се ова средства искористе до последњег динара. Потпредседник Богарошки истакао је да су запослени у Институту за низијско шумарство и животну средину ту да стручном подршком , саветима и правовремено помогну да се у овој области начини помак.
Проф. др Саша Орловић директор Института за низијско шумарство и животну средину подсетио је да је рганизација УН за храну и пољопривреду (FАО) је 1971. године прогласила 21. март за Светски дан шума, сматрајући да ће на тај начин допринети повећању свести и уверења најшире светске јавности о значају и улози шума за човека. Указао је да осим државног земљишта, треба у ову намену ову да се искористе и површине у приватној својини, а посебно је то значајно за она земљишта која су слабијег производног потенцијала и која се не користе. Према његовим речима, то ће допринети да животну средину учиним и лепшом и одрживијом, али побољшати и развој наших општина и градова и наше средине.
Оно што се овом приликом могло чути је и да засади топола омогућују интензивну производњу дрвета, која има велики економски, али и еколошки значај.Узгојем тополе добијају се велике количине дрвета позитивних особина, односно еколошки прихватљиво дрво које представља обновљив, биоразградив и нешкодљив ресурс. Интензивни засади топола производе велике количине кисеоника и редукују угљен-диоксид, па знатно утичу на климатске промене, у смислу њиховог ублажавања.
