У Матици српској у Новом Саду, поводом обележавања 250 година од оснивања Шајкашког батаљона, данас је одржан међународни научни скуп „Шајкашка-простор, становништво, прошлост“. Учешће на данашњем скупу имали су угледни чланови Матице српске, професори Универзитета у Новом Саду и Београду, излагачи из Мађарске и Аустрије, представници Музеја Војводине.У име Владе АП Војводине и покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, који су подржали одржавање скупа, присутнима се обратио потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић.
„Протеклих годину дана, сви заједно смо радили на обележавању 250 година од оснивања Шајкашког батаљона, као тим, као сарадници који су имали визију и жељу да на најбољи могући начин, а у складу са временом у којем живимо, обележимо два и по века од оснивања једног великог војно- граничарског батаљона, који је био веома значајан за нашу историју“, рекао је секретар Грујић и додао да су тим поводом „организоване изложбе како у Тителу, где је био њихов војни центар, тако и у Новом Саду, одржана је представа „На граници“, издата је стрип публикација, организоване су трибине, а прошле недеље одржана је и свечана академија у Српском народном позоришту, како би се данас, на овом свечаном месту још једном кроз научни скуп, поново присетили њиховог значаја“.
„Овај јубилеј је показао како треба обележити прошлост и дати значај садашњости, и пример је како ћемо на сличан начин следеће године обележити и 250 година од оснивања Банатске регименте и 100 година од почетка Првог светског рата. Наредне године 2016. чека нас обележавање 300 година од Петроварадинске битке – што су све датуми од велике историјске важности за нас, који живимо на овим просторима“, истакао је на крају излагања потпредседник Славиша Грујић.
Председник Матице српске проф. др Драган Станић је у свом обраћању нагласио да је живот граничара у оквиру Аустро-угарског царства био посебан и уређен на јединствен начин. Заметак Шајкашке је био довољно специфичан да заслужује и научно истраживачки осврт на историјске чињенице, што ће се у догледно време урадити и са истраживањем о историјском значају Карловачке митрополије.
Проф. др Бранко Бешлин, као потпредседник Матице српске и као председник организационог одбора овог научног скупа, изнео је податке о Шајкашкој у време похода Еугена Савојског 1697/1698. и 1716/1717. године. У то време, Шајкаши су били део тих историјских дешавања, када су били у јеку Аустро-турски ратови, јер се велики део транспорта одвијао на речним токовима, од Бегеја ка Тиси и од Тисе ка Дунаву. Јасно је да се на шајкама нису превозили само роба и људи, већ су тада и шајкаши имали своју историјску улогу у ратним походима.
Проф. др Петер Рокаи је причао о првим поменима шајкаша у изворима, где је нагласио да се они спомињу у списима угарског краља Лајоша, као сајкаси, без слова ш, као бродари,лађари, тада краљевским декретом ослобођени од плаћања царине, за пренос робе и људи.
О значају и улози војних граничара на данашњем скупу говорили су и проф. др Љубомирка Кркљуш „Шајкашка и шајкаши за време Српског народног покрета 1848-1849.године“, проф. др Владан Гавриловић на тему „Успомене једног шајкаша из револуције 1848-1849.године“, Стеван Славнић „Учешће шајкаша у ратовима Монархије“ и Мирослав Павловић „Османско војно уређење у другој половини 18.века пример Смедеревског санџака“. Директорка Музеја Војводине др Агнеш Озер говорила је о „Мађарској историографији о шајкашима и Шајкашкој“, а бројни други учесници причали су о етничким и верским структурама Шајкашке, старосној структури, као и о њиховој улози у националној политици пречанских либерала.