Београд/Нови Сад, 28. септембар – Републичко Министарство културе организовало је, у београдском Медија центру, други део јавне расправе о приватизацији локалних електронских медија. На претходној расправи, одржаној у јулу, закључено је да приватизација локалних електронских медија, чији је власник или оснивач држава, мора бити завршена у законом предвиђеном року, до краја године, али да би овим процесом могли бити угрожени медији на језицима националних мањина.    Тада је ресорно министарство обећало да ће изаћи са предлозима за решавање овог проблема.Помоћник министра културе Драган Јањић, током данашње расправе, истакао је да, када се говори о информисању на језицима националних мањина, важно је нагласити  постојање два јавна сервиса која имају јасно дефинисане програме на језицима мањина. Генерало посматрано, информисање на језицима мањина у нашој земљи није испод европских стандарда у овој области.
  – У досадашњем разматрању проблема приватизације мањинских медија, истакнут је став да је овај проблем могуће решити и без измена Закона о радиодифузији, које би подразумевале изузеће ових медија из процеса приватизације. Наше мишљење је да се овај проблем може решити или бар примаћи оптималној варијанти, изменама других закона и усвајањем подзаконских аката, тако ће бити задржана стечена права – рекао је Јањић.
  Када је реч о финасирању медија на језицима националних мањина, Јањић је нагласио да промена власништва није везана за начин финасирања, односно да се не доводи у питање то да општине након приватизације учествују у финасирању локалних медија. Министарство се противи директном власништву општина, и сматра да општине могу учествовати у финасирању ових медија, кроз друге моделе као што су рецимо конкурси. – Један од корака о којима смо размишљали јесте и измена Закона о јавном информисању, у који би требало уведе члан који ће информисање на језицима националних мањина утврдити као јавни интерес, те да се сетом нових правила дефинишу модели финасирања ових медија како би се омогућио њихов опстанак – рекао је Јањић, додавши да су у буџету за 2008. годину предвиђена удвостручена средста за финасирање програма, пре свега мањинских медија, те да Министарство културе истовремено сугерише општинама да наставе са финасирањем програма локалних медија путем конкурса. 
 Покрајински секретар за информације Милорад Ђурић нагласио је да је доношење Закона о радиодифузији требало да буде један снажан корак у демократизацији друштва, те да је требало да уреди нашу медијски сцену. Други део идеје тог Закона био је то да треба одвојити државу од медија. Међутим, према Ђурићевим речима, није се довољно размишљало о томе шта ће се десити када се медији одвоје од државе.
 – Сада имамо проблем код приватизације локалних медија, јер законом није концепцијски предвиђено формирање локалних јавних сервиса. Поставља се питање колико ће након приватизације нови власници медија имати интерес да емитују вишејезични програм – рекао је Ђурић и нагласио да је за решавање постојећег проблема могуће неколико решења. 
 – Неопходно је да Војводина и читава Србија имају локалне јавне сервисе и то је на дужи рок решење које би могло да задовољи све потебе, а тренутно је веома тешко да се Закон о радиодифузији мења у том смеру. Као краткорочно решење могу да се донесу неке мере којима би премостили постојеће стање, рекао је Ђурић, наводећи искуство АП Војводине у приватизацији штампаних медија, где су због потребе да медији на језицима мањина наставе да излазе, оснивачка права пренета на националне савете, који су сада њихови оснивачи а Покрајина је наставила са њиховим финансирањем. Тиме је пронађено прихватљиво и одрживо решење на дужи рок – рекао је Милорад Ђурић. Према његовим речима краткорочна решења могу бити остварена и изменама Закона о локалној самоуправи, дефинисањем улоге општина у јавном информисању, као и изменом Закона о јавном информисању.