У Националној галерији Умбрије у Перуђи синоћ је отворена изложба Галерије Матице српске „На освиту новог доба. Српске иконе између традиције и модерности. Паралеле“. На изложби су поред Славиша Грујића, покрајинског секретара за културу и јавно информисање и мр Тијане Палковљевић-Бугарски, управнице Галерије Матице српске говорили, у име домаћина, Тереза Северини секретарка за културу, туризам и универзитет у Перуђи, Франческа Цикини секретарка за културу Умбрије, Иларија Буитони помоћница министра за културно наслеђе и посланица у италијанском парламенту, Илијас Тасијас, координатор Територијалног интеррегионалног пакта Апенина, Луиза Монтевеки и Данијел де Лонг из Националне галерије Умбрија.
Изложба икона из прве половине 18. века из колекције Галерије Матице српске у Националној галерији Умбрије у Перуђи представља заокруживање идеје започете још 2012. године о сарадњи италијанских и српских институција заштите културног наслеђа, канцеларија промоције и развоја територија, музеја, универзитета и других институција. Широко партнерство је ослоњено на Протоколе о сарадњи, а као најважнији досадашњи резултат била је изложба “Хуманизам и ренесанса у Централним Апенинима. Паралеле” , која је била изложена у Галерији Матице српске у Новом Саду 2013. године.
Изложбом у Перуђи наставља се истраживање паралела у уметничком изразу две културе, италијанске и српске, овај пут на примеру икона. Актуелна иницијатива посвећена је култури 18. века и иконама из Србије са паралелама у Италији. Кроз студије икона из Галерије Матице српске, њих 34 и њихових паралела у иконографском и техничком погледу из колекције Националне галерије Умбрије у Перуђи, која поседује три иконе даје се допринос бољем разумевању традиције и иновације у европској култури.
Отварајући изложбу, секретар Славиша Грујић је нагласио да је познати књижевник пре 30-так година рекао да свако за себе треба да нађе топло место. Нама се десило да смо за нашу изложбу нашли топло место врло брзо. „Нашли смо теме, заинтересоване партнере, отворена врата за сарадњу“ истакао је Грујић и апострофирао да “ су то паралеле које нас спајају. Врло се поносимо овом изложбом. Пре три године смо потписали Протокол о сарадњи, а сада се он завршава и надамо се да ће се наставити, како у области културног наслеђа, тако и у другим областима културе. Надам се да ће нама у Војводину из Умбрије доћи нешто ново, али да ћемо обновити програме који су нам долазили раније, као што је Умбрија џез фестивал и неки други. Као ресорни секретар имао сам задовољство да од самог почетка преговора између италијанских и српских партнера будем укључен у реализацију свих фаза сарадње, од потписивања Протокола у Новом Саду, службене посете представника српских институција италијанским партнерима, до највидљивијег резултата – изложбе о ренесансном периоду у области централних Апенина, приказане у Галерији Матице српске 2012. године. Сада, две године након потписивања Протокола, имам задовољство да учествујем у представљању српског културног наслеђа у Италији. Покрајинска влада и њен секретаријат за културу и јавно информисање подржавањем гостовања изложбе „На освиту новог доба. Српске иконе прве половине XВИИИ века на размеђи традиције и модерног“ у Италији показује да пружају пуну подршку пројектима који промовишу српску културу у ширем европском контексту и проналазе европске вредности, како у уметности прошлих времена, тако и у стандардима деловања актуелних институција културе. Надамо се да је гостовање српских икона у Италији почетак интензивнијег представљања српског културног наслеђа како у Италији, тако и у другим европским градовима, јер верујемо да промоцијом српског културног наслеђа указујемо на његове сличности са европским, али и показујемо специфичности своје културе и уметности у ширем европском контексту,“ закључио је у свом излагању секретар Грујић.
Тијана Палковљевић- Бугарски је истакла да од тренутка потписивања Протокола о сарадњи са италијанским партнерима и почетка договора о гостовању изложбе „Хуманизам и ренесанса у централним Апенинима. Паралеле“ у Галерији Матице српске, ниједног трентука нисмо имали дилему око теме изложбе коју ћемо понудити као узвратну за гостовање у Италији. Наше опредељење било је засновано на вишедеценијском искуству проучавања и излагања српске уметности новијег доба у јасној свести о најаутентичнијем делу колекције Галерије Матице српске.
„Одабране зографске иконе за нас су почетна тачка у развоју српске ликовне уметности новијег доба“ нагласила је Палковљевић- Бугарски и додала да „оне представљају аутентичну скупину, како у ширем европском, тако и у регионалном контексту, услед специфичних политичко- друштвених прилика, у којима се нашао српски народ крајем XVII и почетком XVIII века. Истовремено, оне имају и своју јединственост у сажимању православне традиције и католичких утицаја који су покренули процес трансформације од православног поимања иконе ка религиозној слици, и као такве представљају мост од средњовековног ка модерном ликовном изразу. И на крају, зографске иконе поседују иконографски и колористички израз изузетне снаге и виталности. Све ово подстакло нас је да управо зографске иконе представимо на изложби „На освиту новог доба. Српске иконе прве половине XVIII века на размеђи традиције и модерног“ у Италији, земљи у којој је у XV веку започела обнова уметности кроз открића и идеје хуманизма и ренесансе. Ново европско путовање започињемо управо у области централних Апенина, која баштини аутентична дела тих идеја.
Са намером да италијанској публици што потпуније представимо време и простор настанка уметности зографа, али и њихове ствараоце и наручиоце, сачинили смо избор од 34 иконе и богат пратећи документарни материјал. Низ одабраних експоната започиње иконом непознатог иконописца “Благовести“, изведеном у духу најбоље поствизантијске традиције која илуструју полазну тачку тог пута. Следи икона „Усекованије десет критских мученика“ рад иконописца Виктора, чије сликарско образовање је везано за Венецију, те будући да је изведена у духу италокритског стила представља ранији пример путева утицаја западноевропске продукције на српску уметност. За њима следи низ зографских икона различитих иконографских мотива, формата и ликовних рукописа насталих у распону од пола века. Сачињени избор представља најрепрезентативнија дела која сведоче о богатству иконографских мотива, сликарских израза и колористичких дискурса сакупљених у колекцији Галерије Матице српске.
Овом приликом захваљујем се у име Галерије Матице српске и у своје лично име свима који су помогли у реализацији ове поставке, од ауторке изложбе др Бранке Кулић до свих оних институција, које су подржале да се она прикаже италијанској јавности“ закључила је у свом излагању мр Тијана Палковљевић – Бугарски.